Сречко Косовел: Двије пјесме

Једноставне ријечи

Волим те једноставне ријечи
наших крашких сељака,
волим их, о, више их волим
од вас, градаских пјесника.

Као да видим предио јасно
над тихом зеленом долином,
као да видим стијене и борове
који стражаре над долином.

Волим њихову оштру тишину;
попут храпавих руку
зову ме непрестано тамо,
изгубљено дијете…

Сречко Косовел
/Пријевод са словеначког: Јосип Ости/

Пјесма

Много је ријечи, много ријечи,
али сред свих је једна;
усред свијета
тако сама као та
уистину није ниједна, ниједна.

Као дрозд на Крас
у лаком лету долепрша
у јесењи час,
на ледини, иза борова
навикне се на пустош крша.

Ловачки пуцњи одјекују на ледини,
гледај, сад ће га устријелити.
По што си дошла, мисли, на Крас
у овај туробни јесењи час?
Пуцњи се губе у даљини…

Сречко Косовел
/Пријевод са словеначког: Јосип Ости/

Фотографије: Мирослав Б. Душанић