петак, 7. новембар 2014.

Савко Пећић Песа: Драги пријатељу Миро


Драги пријатељу Миро
             

                 Мирославу Б. Душанићу

Ово је вријеме
у коме цврчака много има
и све знају,
васиона одјекује од њихове дреке.

Ово је вријеме савјести и несавјести,
људских погани и пропасти,
љигавости и, боже-ме-опрости,

сероња свакојаке врсте.

Ово је вријеме кад васиону трују,
вријеме мијењају и човјеку душу ваде,
а да он полако и не знајући од чега,
нестаје без гриже савјести јачег газде.

Ово је вријеме, вријеме,
које ће себе само у пропаст одвући,
али – ко ће онда без људи
међу нељудима пјесме писати?

Савко Пећић Песа

/Лектура: Веселинка Стојковић/

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

29 коментара:

  1. Савко Пећић Песа
    Драги пријатељу Миро,

    Ово је вријеме
    у коме цврчака много има
    и све знају,
    васиона одјекује од њихове дреке.

    Ово је вријеме савјести и несавјести,
    људских погани и пропасти,
    љигавости и, Боже ми опрости,
    „сероња“ свакојаке врсте.

    Ово је вријеме кад васиону трују,
    вријеме мијењају и човјеку душу ваде,
    а да он полако и не знајући од чега,
    нестаје без гриже савјести јачег газде.

    Ово је вријеме, вријеме,
    које ће себе само у пропаст одвући,
    али – ко ће онда без људи
    међу нељудима пјесме писати?

    Драги Мирославе,
    Ово су само ситне правописне интервенције. У коментару се често погреши, а ја нисам хтела много да се уплићем. Само сам развила текст, одличан коментар-писмо Савка Пећић Песе на одличну Вашу песму „Писмо“.
    Једну реч, рецимо, не бих употребила, мада је права, на месту. Нисам, дакле, лекторисала текст, сем што сам исправила техничку грешку: ме/ми.
    Сада сам довршила интервенцију. Не бих да ми Савко замери, али сте ме потписали, па се зато јављам.
    Хвала Вам у сваком случају.
    Много Вас поздрављам.
    Веселинка Стојковић

    ОдговориИзбриши
  2. Форматирање (развијање) текста је такође у домену лекторисања. Некада су коректуре непримјетне ("мале ситнице")... Не мислим да ће пријатељ бити незадовољан, напротив... (Знам да би Ви неке ријечи избјегли, јер Вам "парају уши", али и оне су "веома живе и неопходне". Ми их користимо у свакодневном говору, ја радо и у поезији...)

    ОдговориИзбриши
  3. Зар бих ја из језички скрајнутог Врања, драги Мирославе, могла да се уплићем у богатство и лепоту Вашег и Савковог језичког израза?

    ОдговориИзбриши
  4. Ако је тако, драги Мирославе, ја Вам захваљујем колико треба сада. Много, дакле. И поздрављам и Вас и Песу.
    Веселинка

    ОдговориИзбриши
  5. Што да не, драга Веселинка... То "скрајнут" је помало претјеривање. Ја бих овдје радије говорио о ширини и разуђености у оквирима нашег малог а тако богатог језика...

    ОдговориИзбриши
  6. Да, о ширини и разуђености нашег лепог језика треба говорити, не малог, не малог. Нема малих језика, мали људи су направили ту поделу.

    ОдговориИзбриши
  7. Станислав Винавер
    (Шабац, 1. март 1891–Нишка Бања, 1. август 1955),
    зналац многих светских и неколико класичних језика:
    Српски језик је баснословно изразит. Вртоглавица вас хвата од њега. Пред његовим музичким могућностима човек просто занеми! Зна ли то наш човек? Зна ли да је баштиник језика коме ретко где има равна у читавој историји људског израза?
    Наша говорна мелодија није чиста граматика. Она није крута, није унапред дата према акцентима и дужинама које улазе у састав дате реченице. Она тражи разборитији напор говорника око психологије и логичког смисла онога што он исказује.
    Мелодично пословање нашег језика многоструко је, дивљења достојно. И увек је мелодија у служби мисли чију поруку изразито носи.

    (В. Стојковић, „Сусрети и памћења“)

    ОдговориИзбриши
  8. Хвала на коректури и цитату великог Винавера. Кад сам рекао мали, више сам мислио на популацију људи која овај језик користи... Тако многи за латински језик кажу да је "мртав", а да је неопходан није спорно...

    НЕМА МАЛИХ ЈЕЗИКА!

    ОдговориИзбриши
  9. Разумела сам, нисам Вас исправила, драги Мирославе. Да – НЕМА МАЛИХ ЈЕЗИКА!

    Хвала Вама на могућности оваквог разговора.
    Много Вас поздрављам.
    Веселинка

    ОдговориИзбриши
  10. Е моја драга Веселинка, са чим се Ви још оптерећујете... Не сметају мени исправке, камо среће да ме исправљају, био бих далеко бољи човјек...
    Пријатељи, они прави и искрени - како обичавамо рећи, увијек помажу и указују на добре нам али и лоше особине. Никакве помоћи од оних који само хвале...
    Жива Ти мени била у том Твоме "скрајнутом" Врању!
    Ваш Мирослав!

    ОдговориИзбриши

  11. Искључила сам компјутер, па сам се вратила. Песа је у праву, у народу је овде, верујем и тамо, „боже-ме-прости“, можда у Вашем језичком вилајету и „боже-ме-опрости“. Овде? – нешто нисам сигурна – а звучи ми добро! Мора да је и овде тако. Мене је заварало Б, велико слово, а осећала сам да нешто није у реду ни овако ни онако.
    Јесте, јесте тако! – звони ми у ушима та велика мрвица у нашем језику: боже-ме-опрости.
    Велики је песник Песа, и добар зналац језика!
    Затајава мозак, затајава, па ћете ми опростити, и Ви, драги Мирославе, и Песа, што Вас одовуд једна Веселинка замајава. А лепо је да се весели на дану (добро ли је речено?) овакво једно писмо. Да буде Песма, јер јесте Песма – Песма Пријатеља Пријатељу.
    Како се лепо склопио број три!
    Дакле,

    Ово је вријеме савјести и несавјести,
    људских погани и пропасти,
    љигавости и, боже-ме-опрости,
    ………………………………………..

    Уморна сам, не замерајте ми.
    И хвала Вам, драги Мирославе. И Вама сва добра овога света!
    И треба мало више бежати од компјутера.
    Веселинка

    ОдговориИзбриши
  12. Савко Пећић Песа
    Драги пријатељу Миро,

    Ово је вријеме
    у коме цврчака много има
    и све знају,
    васиона одјекује од њихове дреке.

    Ово је вријеме савјести и несавјести,
    људских погани и пропасти,
    љигавости и, боже-ме-опрости,
    „сероња“ свакојаке врсте.

    Ово је вријеме кад васиону трују,
    вријеме мијењају и човјеку душу ваде,
    а да он полако и не знајући од чега,
    нестаје без гриже савјести јачег газде.

    Ово је вријеме, вријеме,
    које ће себе само у пропаст одвући,
    али – ко ће онда без људи
    међу нељудима пјесме писати?

    ОдговориИзбриши
  13. И захваљујући Вама, Песа пронађе свој текст, који више није ни знао гдје му је... То му је сада и коначна верзија. Наравно, остаје још могућност да Песа евентуално измијени наслов, ако му овај не одговара...

    ОдговориИзбриши
  14. Изгубиће Песма од лепоте и вредности и непосредности ако промени наслов. Мислим.

    ОдговориИзбриши
  15. Не могу да верујем да смо „спорну“ реч оставили са наводницима. Па она онда има супротно значење.

    Ово је вријеме савјести и несавјести,
    људских погани и пропасти,
    љигавости и, боже-ме-опрости,
    сероња свакојаке врсте.

    И треба додати: Мирославу Б. Душанићу.

    Намучих Вас, драги Мирославе, а кажем: треба бежати од компјутера. Извињавање не помаже, знам, али, ето, било је како је било.



    ОдговориИзбриши
  16. Каква мука драга моја. Постало ми јако занимљиво... Од компјутера се данас и не може побјећи. Он је објединио многе корисне ствари (штампач, скенер, писаћу маћину, тв, музички стуб, програме за обраду свега и свачега...)...

    ОдговориИзбриши
  17. И опоменусте ме дискретно када беше речи о наслову, а ја и не гледах у наслов, па не видех ни сувишну запету, јер бејах видела да је нема код Вас – а оно – само испод самих дуња. Опет посао!

    ОдговориИзбриши
  18. Баш је весело, драга Веселинка. Изгледа да Савко има поново проблема са интернетом, али кад види ову преписку зачудиће се (били су неки кварови, па је неколико дана био одсјечен, јуче је успио да се укључи за кратко, па се поново изгубио).

    Мени је ово постало забавно. Ви сте неуморни и стрпљиви перфекциониста. Кад бих посједовао десети дио Вашег стрпљења, од мене би постао солидан пјесник...

    ОдговориИзбриши

  19. Већ сте били овде и завршили посао!

    Грешите. Перфекционизам није поезија.
    Ви сте одличан песник, драги Мирославе.

    ОдговориИзбриши
  20. То што сте вас двоје урадили с мојих ријечи и претворили коментар у пјесму, тужићу вас и наружити,да се други пут латите још које моје пјесме и анализирате је овако,како сте урадили са овим коментаром.
    Зар би непознати пјесник, као Песа могао имати овако опсежну и јаку рецензију да није вас двоје.
    Да знате тужићу вас зато што сте ми написали рецензију а нисте наплатили !
    Е сад ми стаде мозак, запе, не знам што би хтио рећи а да не буде вишак, него само ХВАЛА брате Мирославе и сестро Веселинка!

    ОдговориИзбриши
  21. Решио Песа, драги Миро, да нас тужи. Па нека тужи. А ми ћемо му опет песме певовати, само ли их буде, па нека нас опет тужи. Браћа и сестре се и туже и волe. Нека Песа само изволи. Делићемо мегдан.
    Сада ћемо га поздравити лепо, је ли, Миро, и нека нам он, благо нама, само пише песме.
    Веселинка

    ОдговориИзбриши
  22. Решио Песа,
    драги Миро,
    да нас тужи.
    Па нека тужи.
    А ми ћемо му опет
    песме певовати,
    само ли их буде,
    па нека нас опет тужи.
    Браћа и сестре се
    и туже и волe.
    Нека Песа само изволи.
    Делићемо мегдан.

    Сада ћемо га поздравити лепо,
    је ли, Миро,
    и нека нам он, благо нама,
    само пише песме.

    ОдговориИзбриши
  23. Роде, тужбу можеш да "окачиш мачку о реп", тако ли бјеше наша изрека. Па нека тај мачак трчкара и одреди, пред којим судом и у којој држави да се судимо...
    ВЕЛИКИ ПОЗДРАВ!

    ОдговориИзбриши
  24. У великој мачковој шуми живио је један велики, највећи мачак и сваком је судио, али никоме није наудио.
    Једног дана дође му нека делегација, брат и сестра да га питају могу ли тужити свога брата зато што неће мишеве да хвата.
    Засука брке мачак стари, одговора ради, размишљати стаде док му идеја на ум не паде.
    И онда озбиљно и строго рече,па зашто би тужили свога брата што миша неће да хвата.
    Пустите нека спава и преде, кад изгладни све ће мишеве да поједе.

    Ето, тако је то, ја само предем,а ви радите и моје пјесме сладите.
    Хвала !

    ОдговориИзбриши
  25. Песа, богами, преде ли преде. Усладила му се дремка. Миро, хајде да га будимо. Доста му је спавања, мишеви коло воде.

    Песа
    Ја само предем

    У великој Мачковој шуми
    живио један велики,
    највећи мачак, и сваком је судио,
    али никоме није наудио.

    Једногa дана дође му делегација –
    брат и сестра – да га питају
    могу ли тужити свога брата,
    што неће мишеве да хвата.

    Засука брке мачак стари,
    одговора ради, размишљати стаде,
    док му решење на ум не паде.
    И онда озбиљно и строго рече:

    „Зашто бисте тужили свога брата
    што миша неће да хвата?
    Пустите га нека спава и преде,
    кад изгладни, све ће мишеве да поједе“.

    Ето, тако је то, ја само предем,
    а ви радите и моје пјесме сладите.
    Хвала!

    ОдговориИзбриши
  26. Невероватно! Пронађох Песу, а он изистински дрема! А пре три сата, кад записах овде дремку, мора да сам била видовита.

    ОдговориИзбриши
  27. Ма нема дремке, нема сенке, нема санка без престанка, јер Песа ради и вашим се стиховима и љубазности хвали !
    Ма здрави ми и весели увијек били моји пријатељи мили !

    ОдговориИзбриши

Die Rechtslage macht folgenden Hinweis notwendig:
http://miroslavdusaniclyrik.blogspot.com
hat keinerlei Einfluss auf die Gestaltung und die Inhalte der verlinkten externen Seiten.

http://miroslavdusaniclyrik.blogspot.com
distanziert sich daher ausdrücklich von allen Inhalten aller verlinkten externen Seiten und übernimmt keinerlei Haftung für die Inhalte der Seiten, auf die von diesem Blog aus verwiesen wird.

Alle Rechte für die Wortprodukte und Bilder sind, wenn nicht ausdrücklich anders angegeben, ausschließlich bei © Miroslav B. Dušanić.

Es wird entsprechend §28 Abs. 4 Bundesdatenschutzgesetz (BDSG) ausdrücklich der in §28 Abs. 3 BDSG definierten Nutzung meiner Daten und der Daten Dritter für Werbezwecke oder für die Markt- und Meinungsforschung widersprochen.

Kommentare geben ausschließlich die Meinung des jeweiligen Verfassers wieder.

Ich behalte mir vor, beleidigende, rassistische, vulgäre oder nicht gesetzeskonforme Kommentare zu löschen.