Вилијам Блејк: АНЂЕО

АНЂЕО

Сан усних! Шта је могао да значи?
Да бејах краљица што младошћу зрачи,
Крај које благи Анђео стражари;
Ал хладна оста туга на све чари.

И тако плаках и дању и ноћу,
И он ми брисаше сузе што проливах,
И тако плаках и дању и ноћу,
И сласт свог срца од Анђела скривах.

Тако он оде, дигав крила бела;
И румене зоре зажари се дах;
Осуших сузе, опремих свој страх
Са десет хиљада штитова и стрела.

Брзо се вратио Анђео красни,
Бејах под оружјем, залуд је дошао;
Младости трен је већ давно прошао
И на глави ми беху седе власи. 

Вилијам Блејк 

/Пријевод са енглеског: Миодраг Павловић и Љубомир Симоновић/

Фотографије: Мирослав Б. Душанић