Борис Рижиј: Двије пјесме

* * * 

Погадай мне, цыганка, на медный грош,
растолкуй, отчего умру.
Отвечает цыганка, мол, ты умрешь,
не живут такие в миру.

Станет сын чужим и чужой жена,
отвернутся друзья-враги.
Что убьет тебя, молодой? Вина.
Но вину свою береги.

Перед кем вина? Перед тем, что жив.
И смеется, глядит в глаза.
И звучит с базара блатной мотив,
проясняются небеса.

Борис Рыжий

* * *

Гатај ми, Циганко, за бакрењак,
разјасни, од чега ћу мрети.
Одговара; вели: одговор је лак,
такви на свету не могу живети.

Син ће се отуђити, и женица,
пријатељи постати душмани.
Шта ће те младог убити? Кривица,
па преузми је на себе, пристани.

Пред чиме кривица? Јер жив си.
И смеје се, у очи гледа, блеса.
И ори се с пијаце мотив бивши,
и јаснија су небеса.

Борис Рижиј
/Пријевод: Владимир Јагличић/

* * *

У сећању мом, негде у куту,
Стоји, на једној нози, гле,
У свом искрзаном капуту
Василиј Кончев – Гончев „Ге“.
Протезу му у пијанци украше
И са њом ципелу, значи.
Пиво пије из литарске флаше,
Ко да ће у пиву спокој наћи.
А ја ка њему пружам руку:
Еј, доста више, дај мени сада!
Верујем да живот иде по кругу,
И да не умиремо никада.
И треба само притајити се,
Зауставити дисање у тами тој:
А он ће испити и насмешити се.
И поновиће се живот мој.

Борис Рижиј
/Пријевод: Светислав Травица/