Мирослав Димитријевић: Двије пјесме

ЧИСТО ЗНАЊЕ

Нит магија нит наука-
Преобука је за вука:

Шта ће мени такво знање
И куда бих с њим на прање

Ни музика ни практика:
Пука гордост с триста лика

Бела боца Баласт сламе
Рус у оку Јек галаме

Умна срча Комад глиба
Што ме ваја што ме зиба

У колевци од незнања
Коју враћам сад са прања:

Омањило старо знање
Окраћало веровање

Срам ме је да на жицу
Ставим само реченицу

У коју после прања
Скупише се сва знања

Шта ће мени ове прње
Ове речи као трње

Шта ће мени ово чиње
Које Бога не спомиње

КРИЛА ПЕСМЕ

Свака реч – своме јату
Сваки ратник – своме рату

Залуд орлу толка крила
Сред свемоћног плаветнила

Пиле проби скраму јаја:
Пред њим скрама од бескраја

Чак ни Пегаз до те опне
Није могао да се попне

Стоји Икар као рода:
Космонаут новог брода

Види: тама није сама
У њој вреба век осама

А када се најзад прену
Запита се куда крену

Зашто крену недоучен
У бескрај овај  скучен:

Теснији му и од коже
Па зар тамо да се множе

Људи Стока Реченице:
Станарице и селице

Што ће опет на пролеће
Изнад Земље да прелећу

Да траже свој стари рај
И чекају исти Крај

Свако крило – својој птици
Свака птица судбиници

Свака реч – реченици
Само човек – неверици

Фотографије: Мирослав Б. Душанић