Хенрих Сапгир: ПАРАДА ИДИОТА

* 20. новембар 1928 - † 07. октобар 1999

ПАРАДА ИДИОТА

Идем. А у сусрет
Иду ми идиоти
Идиот брадати
Идиот безбради
Идиот сунђерасти
Идиот великоусти
Идиот угласти
Идиот главати
Идиот – из ушију ми вири чеп од вате.

Иде идиот весели
Иде идиот тешки
Иде идиот симпатични
Иде идиот апатични
Иде идиот нормални
Иде идиот безобразни
Иде идиот генијални
Иде идиот епохални

Једни идиоти прилично обучени
Други слабије – необријани згужвани
Једни по римски замотани у новине
Други – у своје цртеже и прорачуне
Неки свој стид покривају платом
Неки ерудицијом или занатом

Велику срећу
Носе идиоти
Машине и даче
Носе идиоти
Иде идиот без роптања
„Јесам ли само ја несретан
Жена ми – хистерик
Шеф – дебил
И ја неурастеник –
Себе сам уништио“

Иду идиоти тегле комбинате
Фабрике научне институте
Некакве реторте точкове ракете
Некакве књиге скулптуре нацрте
Носе фотографије мртве планете
И сасвим невидљиве предмете

Иду идиоти иду идиоти
Ево њих двојица истукла су неког
А два друга удесила су неког
Некаквог кепеца и идиота

Часни идиоти
Као лопате
Блешатви идиоти
Као плакате
Идиоти су уопште добра деца

И бити међу њима језиво је
Идиотске песме певају идиоти
Идиотске мисли мисле идиоти
И немају појама и неће да знају идиоти
Да су их одједном замислили идиоти

Иду вреднице иду дипломате
Иду колективи активи чете
И дуж бесконачне ограде од цигала
Иду идиоти иду идиоти
Свира оркестар „марш идиота“
Иду – и нема краја смотри наказа
И између њих си и сам идиот
Заробљен општим вртлогом
А можда је то нормално? Природно?
Постоји кретање и циљ и слобода?
Нису ли се узалуд пели на постоља митраљеза
И као јесење лишће гинули без броја...

И нека и ја умрем за идеал идиота
С блаженим осмехом идиота

Хенрих Сапгир

Фотографије: Мирослав Б. Душанић