Гордана Ђилас: Двије пјесме

Жеља

Након пар година изгнанства
Из живота с којим су ме везале
Мудре изреке које упућују
На његове неизрециво драгоцене тренутке
Изван смисла
Званог удисај и издисај
Прозебло јутрос грабим хладан
Јутарњи ваздух
Чини ми се, што дубље
То истинитије
Негде неко плаче
Јасно чујем
Али, запретена у дисању
Слутим да дно тој дубини
Још увек не назирем,
Мора бити да је изван мене,
Да се протеже изван граница
Мога бића

Бледило, лаж

Однекуд ми се чинило
да се ближи час
коначног преокрета
Вртела сам се у ритму
унутрашњих откуцаја,
тулио је ветар по опустелим
пространим засадима
као по напуштеним њивама
Ал то бледило, што се
помаљало с хоризонта
и неумитно приближавало,
беше у оку препознат страх
покушала сам да га избегнем,
да га не приметим
Али никог није било
осим мене и њега
и није се могло лагати

Гордана Ђилас

Фотографије: Мирослав Б. Душанић