Веселинка Стојковић: Туга са Југа

Антологичар?

Онај на сунцу што се греје,
Онај са извора чисту који пије воду,
Онај што у вину радост тражи,
Еј! —
Онај равницом који броди и планином,
с вуковима и јеленима који збори,
Онај који преже коња у сватове,
девојку цвећем који кити,
Онај с прозора путнику што домахује,
Онај — Дуње у плакару који чува.

Туга

Боже мој,
Не срдим се ја на Тебе;
Само осећам тугу, тугу, тугу.

Спустим се и на обалу,
Попнем се на планину,
Полетим и у небеса —
Исто.

Туга ме свладава.

Веселинка Стојковић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић