Бојан Јовановић: ОРФИЧКА ИСКУШЕЊА

ОБЛАК У РЕЧЕНИЦИ ИЗНЕВЕРЕНОГ ДОГОВОРА

Киша саставља молитву
за генерацију затурену негде
између великих обећања
са последње прославе годишњице матуре
да ће заувек остати на окупу.

Њени су исписници престали да излазе
у уобичајену предвечерњу шетњу.
Повезани интернетом и мобилним телефонима
уједначавају дисање и ублажавају
нежељени учинак трајања.

Једно по једно почиње да попушта,
бол се премешта увек на друго место
и кружи телом до отказаног дела
које ће заменити ново помагало.

Успостављеном равнотежом
настављају да се крећу
по невидљиво затегнутом ужету.

Севање у зглобовима
више не наговештава
долазак кише.

Кад јутро заташка ноћне немире
окупљају се и размењују
реуматолошке тегобе, зујања у ушима,
треперења ока, лекове за циркулацију
и најновије аналгетике.

За размену је и сан у којем
остављам наочаре и слушни апарат,
одбацујем вештачку вилицу и пејсмејкер.

Без проверавања плаћених рачуна,
затворенх врата за собом и изневереног обећања,
одгурнуо сам се штапом о тле и без ичије помоћи
у први се укрцао облак

О КРАЈУ СВЕТА

Прочула сам се певањем
у оралним сценама.

И не скривам да ми
док држим младунца у устима.
стижу непознате мелодије.

Долазе саме као и комплименти:
"Твоје су усне врхунска наука".
А зна се шта наука осећа
према закону туге и смеха,
према огољеној стварности,
за испуњење сањаних жеља.

Очигледност је привид у коме
спасоносно нестајем.

У сценарију о крају света
требало би да има нешто о томе
уколико у брзини писања није испуштено
и заборављено попут арија
које могу само да промумлам.

У том пригушеном гласу
мешају се и неки познати тонови.

У нејасном звуку
свако може чути оно што жели
и своју наставити песму.

Бојан Јовановић

/Мирослав Тодоровић: Ушће седам река - Унус Мундус 47; Нишки Културни Центар, Пролеће 2014./

Фотографије: Мирослав Б. Душанић