недеља, 17. мај 2015.

Осип Мандељштам: Двије пјесме

* 03./15. јануар 1891  † 27. децембар 1938
* * *

Умивах се вани сред мрака –
Грубе су звијезде сјале сводом.
Ко сол на брадви звјездана зрака.
Гле, смрзава се бачва с водом.

Крачуном су закључана врата
И земља је здушно сурова.
Чишћа од истине свјежа платна
Тешко би се гдје нашла основа.

И хладне је воде све мање,
Звијезда у бачви све је мање,
Смрт чистија, биједа све слања,
Земља – праведнија и црња.

Осип Мандељштам

/Пријевод: Дубравка Ораић у Антун Шољан - Антологија модерне поезије западног круга (од Бауделаиреа до данас); Школска књига, Загреб, 1980./


* * *

Ноћу сам се умивао вани –
Сијао је свод од звијежђа груба,
Луч звјездани – ко сол на сјекири,
Мрзне бачва превршеног руба.

Капија је већ закрачуната,
И земља је с искреношћу строга,
А чистија од истине платна
Једва би се наћ основа могла.

Копни, као сол, у бачви звијезда,
И студена вода је црнија,
Смрт чистија, а слања је биједа,

Истинскија земља и страшнија.

Осип Мандељштам 
/Пријевод: Фикрет Цацан у Пјесме и есеји; Графиöки завод Хрватске, Загреб, 1989./


* * *

Неком је зима – арак и пунч плавооки,
Неком – миришљаво је са циметом вино,
Неком – наредбе слане звијезда прежестоких
Дано је да пренесе на огњиште димно.

Измета да је мало топлог кокошјега
И само мало тупе топлине овчије:
За живот све ћу дат – тако ми треба њега –
Могла би шибица сумпорна да ме згрије.

Гледај: у мојој руци само врч од глине,
И цврчање се звијезда слабог слуха косне,
Али жутило траве, пјешчане топлине,
Мораш завољети кроз длачице жалосне.

Глади ту вуну тихо и сламу полијежи,
Гладујућ као јабука у рогожини,
И разњежено страном бесмислено тежи,
Стрпљиво чекај пипајућ у празнини.

Нек пружају на снијегу уротници корак
Као оваца стадо на лом крхког леда,
Неком је зима – пелен и грк дим за конак,
А неком – оштра сол је свечаних увреда.

О, да је фењер на дугачком штапу дићи,
Па са псом ићи испод те звјездане соли,
И са пијетлом у ћупу до гатаре стићи.
А очи гризе бијели, бијели снег до боли.

Осип Мандељштам 
/Пријевод: Фикрет Цацан у Пјесме и есеји; Графиöки завод Хрватске, Загреб, 1989./

1938 (хапшење)

Нема коментара:

Постави коментар

Die Rechtslage macht folgenden Hinweis notwendig:
http://miroslavdusaniclyrik.blogspot.com
hat keinerlei Einfluss auf die Gestaltung und die Inhalte der verlinkten externen Seiten.

http://miroslavdusaniclyrik.blogspot.com
distanziert sich daher ausdrücklich von allen Inhalten aller verlinkten externen Seiten und übernimmt keinerlei Haftung für die Inhalte der Seiten, auf die von diesem Blog aus verwiesen wird.

Alle Rechte für die Wortprodukte und Bilder sind, wenn nicht ausdrücklich anders angegeben, ausschließlich bei © Miroslav B. Dušanić.

Es wird entsprechend §28 Abs. 4 Bundesdatenschutzgesetz (BDSG) ausdrücklich der in §28 Abs. 3 BDSG definierten Nutzung meiner Daten und der Daten Dritter für Werbezwecke oder für die Markt- und Meinungsforschung widersprochen.

Kommentare geben ausschließlich die Meinung des jeweiligen Verfassers wieder.

Ich behalte mir vor, beleidigende, rassistische, vulgäre oder nicht gesetzeskonforme Kommentare zu löschen.