 |
Моја ријеч је једноставна
К'о сеоска кућа поред пута
Чија врата не носе браву
И увијек су одшкринута
— За старог познаника
— За путника намјерника
Моја ријеч не скрива тајне
Нит' избија из ње снага
Ал' је зато извор–чиста
Некад оштра чешће блага
Из ње моја душа блиста
Као свјетлост из фењера
Моја ријеч је ријеч предака
Сасвим страна њој невјера
Нема глуме ни кривина
Једном дата гарант–глава
Истина и част јој врлина
Наслијеђена од давнина
Моја ријеч је моје лице
Моје часне породице
Мирослав Б. Душанић
 |
| Мирослав Б. Душанић: с лијева на десно су Бланка (Blanca), Давид, Лидија, Матеја, Јерг (Jörg), Матиас (Mathias), Сара, Викторија (Viktoria) |
Срећни довека!
ОдговориИзбришиОд кад се сретох са Вама на Вашем Блогу, година је већ и нешто више, градим ову слику о Вама/Вашој поезији/Вашој Речи, и ево је јутрос – осванула чиста и лепа и једноставна у својој савршености: Моја ријеч! Са савршеним пратећим садржајем.
ОдговориИзбришиЗдрави и весели били, драга породицо Душанић! Деца вам се рађала!
Хвала, драга Веселинка!
ОдговориИзбриши... фотографија је са шетње обалом Балтика(кратка пауза пред сљедећу етапу). Увијек кад нам околности дозволе окупимо се, и на програму су заједничке активности... То су моји најдражи тренуци...