 |
 |
На почетку бијаше један уздах
И једна невјешто исплакана суза
Али вријеме учини своје
Сада је то збирка композиција
О одласцима и платонској љубави
О озрачености простора
О израслинама и промјенама ткива
О страховима у налетима
О отпорним клицама и сновима
С бројевима и покретним зидовима
А није се могло ни наслутити
Да ће живот да се имитира
Да ће се вјежбати стари покрети
И изучавати сасвим изнова
Мало топлине и важност осмијеха
И како на тренутак заборавити
Све непријатне сцене из прошлости
Као и оне које само што ушле нису
У наше већ истрошене животе
Наши балони су летјели високо
Надимали се и пркосили с висине
Данас знамо да нисмо успјели
Да дишемо отежано као на шкрге
И дрхтавим прстима одбројавамо
Трудећи се да не побркамо
Које би требало прије јела прогутати
Бијеле црвене или жуте
А можда и није све изгубљено
Хватамо се за тај живот на рецепт
Мирослав Б. Душанић
 |
 |
Живот,
И на рецепт, благо јесте.
Бог даје, Бог узима.
Веселинка Стојковић
*
Песник
Срећник је заиста.
Богом за песму када је дан.
Веселинка Стојковић
Песник се не постаје, песник се рађа. Ви сте срећник, драги Мирославе. И ми, Ваши читаоци.
ОдговориИзбриши*
ОдговориИзбришиЖивот,
И на рецепт, благо јесте.
Бог даје, Бог узима.
*
ОдговориИзбришиПесник
Срећник је заиста.
Богом за песму када је дан.