С поводом: Слађана Ристић

Добитница "Песничке хрисовуље" Српске духовне академије из Параћина

ПРАМАЈКА

Ко то у подножју
Ртња корача ?

Прамајка
 
Чија су она улегнућа у душеку
углављеном у гвоздени кревет?

Прамајкина

Нема у тој постељи
одавно
мушкарца с брковима
само мали пухови
трче у мраку и грицкају
чипку њене кошуље

Баш ми је топло
у златно белом раму
од двадесет пет оваца
које чува
ова последња колибарка
ово посавијено девојче
што својих деведесет и шест љутих лета
у марамицу сакрива, у недрима

Као деведесет и шест дивљих купина
за хајдук Вељка

Између две брадавице

КЛУПКО ИСПОД ЈАСТУКА

Данас морамо да разговарамо
ти и ја о пијавицама и  пијаницама
о паузи између два миленијума
коју прећуткујемо кроз несанице
јер долази водени дан

Они што се чешљачи зову
ушивају наше кључеве у џепове
цвркућу нам као  врапци
а ми не осетисмо њихове мирисе
испод нашег ораха из деветсто тридесет пете
што хтедоше да му врат исеку
да струготину продају за дукате

Не усуђујем се да подигнем шаке
на дрвокрадице и кровокрадице
чешкају се о моје бокове
чекају да што пре прогутам камен
                               
Ко су ти непозвани баштовани што нам
ломе грање у породичном врту?!
Шта се на папиру слило од последњег писма ?!

Остао је само прах над магнолијом
и небо где нас чекају пријатељи
са шећерном јабуком у руци на временском рингишпилу
нестрпљиво кажипрстом врте према нама
опомињу нас надмудрујући се са анђелима
да нам неко не украде
оно клупко испод јастука                                   

Слађана Ристић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић