 |
...Хтио је наручити флашу вина јер му се силно љубило. А ако већ не може њу, онда ће љубити чашу.
И чудно: већ први пролазници не зажељеше му ни добро вече. Заправо, они и не прођоше. Стајали су непомично као да га и не примјећују. Једна ноћна птица висила је у ваздуху и Путник је лагано спусти на земљу.
Након одређеног времена схвати да овдје или сви чврсто спавају или су зачарани. Одлучи мало прошетати и разгледати овај музеј ноћи. Затече успавене руже, дрвеће које крије љубавника под прозором. Затече лопове у крађи, лисицу међу кокошима. Заустављене сребрне зраке мјесеца а једну себи одломи и опаса као мач. Опази мачке на крову са покретима балерине. Лист у паду, па га лагано, сасвим лагано спусти на земљу и рече: труни у миру.
Примјети све скривене погледе и људе иза завјевјеса чежње. Препозна и све градске вампире затечене у одразу огледала.
Затече правду и неправду загрљене вјечним сном. Босо дјевојче, сада богату мираџику опремљену спремом сна. Пијанца заустављеног у тетурању и загледаног у бесмисао флаше. Пса чувара коме нестаде снаге да брани газду од сна јер и сам оста затечен у својој вијерности. Заустављени сношаји, свађе, глупости, смијех, туга...
Оста Путник као посљедњи човјек на свијету са српом мјесечине у руци. Оста позван да брани ни сам не зна кога од невидљивог непријатеља. А страже сна стајале су непомично и пазиле на град...
И чудно: већ први пролазници не зажељеше му ни добро вече. Заправо, они и не прођоше. Стајали су непомично као да га и не примјећују. Једна ноћна птица висила је у ваздуху и Путник је лагано спусти на земљу.
Након одређеног времена схвати да овдје или сви чврсто спавају или су зачарани. Одлучи мало прошетати и разгледати овај музеј ноћи. Затече успавене руже, дрвеће које крије љубавника под прозором. Затече лопове у крађи, лисицу међу кокошима. Заустављене сребрне зраке мјесеца а једну себи одломи и опаса као мач. Опази мачке на крову са покретима балерине. Лист у паду, па га лагано, сасвим лагано спусти на земљу и рече: труни у миру.
Примјети све скривене погледе и људе иза завјевјеса чежње. Препозна и све градске вампире затечене у одразу огледала.
Затече правду и неправду загрљене вјечним сном. Босо дјевојче, сада богату мираџику опремљену спремом сна. Пијанца заустављеног у тетурању и загледаног у бесмисао флаше. Пса чувара коме нестаде снаге да брани газду од сна јер и сам оста затечен у својој вијерности. Заустављени сношаји, свађе, глупости, смијех, туга...
Оста Путник као посљедњи човјек на свијету са српом мјесечине у руци. Оста позван да брани ни сам не зна кога од невидљивог непријатеља. А страже сна стајале су непомично и пазиле на град...
Александра Мариловић
◊ஜ════════☺ஜ۩۞¬۩ஜ☺═════════ஜ◊
* Истргнуто из рукописа у настајању
 |
Нема коментара:
Постави коментар
Die Rechtslage macht folgenden Hinweis notwendig:
http://miroslavdusaniclyrik.blogspot.com
hat keinerlei Einfluss auf die Gestaltung und die Inhalte der verlinkten externen Seiten.
http://miroslavdusaniclyrik.blogspot.com
distanziert sich daher ausdrücklich von allen Inhalten aller verlinkten externen Seiten und übernimmt keinerlei Haftung für die Inhalte der Seiten, auf die von diesem Blog aus verwiesen wird.
Alle Rechte für die Wortprodukte und Bilder sind, wenn nicht ausdrücklich anders angegeben, ausschließlich bei © Miroslav B. Dušanić.
Es wird entsprechend §28 Abs. 4 Bundesdatenschutzgesetz (BDSG) ausdrücklich der in §28 Abs. 3 BDSG definierten Nutzung meiner Daten und der Daten Dritter für Werbezwecke oder für die Markt- und Meinungsforschung widersprochen.
Kommentare geben ausschließlich die Meinung des jeweiligen Verfassers wieder.
Ich behalte mir vor, beleidigende, rassistische, vulgäre oder nicht gesetzeskonforme Kommentare zu löschen.