Жан-Мари Гистав ле Клезио: Три коментара (цитата)

«Без злата, без сировина, пре свега без рада робова, каква би била судбина Европе и њене ‘индустријске револуције’? Доласком неколицине авантуриста свет снова и митова осуђен је на пропаст.»

«Увек сам мрзео воајерски туризам, излете малограђана из добрих четврти у предграђа кровињара и улице с курвама у подручјима беде. Клинци из Тексаса и Калифорније повраћају сваког пролећа, последње школске године у гимназији, у баровима Хуареза, Ногалеса, Тихуане. Педесетогодишњи туристи из Италије, Француске, Швајцарске који су дошли да окушају срећу у измишљеној земљи у којој се надају да ће им њихова лова дозволити да купе девојчицу или дечака кога су сањали да силују код куће. Или једноставно писци који мисле да је једна чаша пива на прљавом столу у некој рупи, у загушљивом ваздуху, буци аутобуса, који се распадају, фалш музици из џубокса на Куби, у Манили, Тегусикалпи, да је она то, живот.»

«Отац је умро оне године када се појавила сида. Он је још пре тога запазио да су велике колонијалне силе, због стратегије, заборавиле континент који су експлоатисале. Тирани, као Бокаса и Иди Амин Дада, дошли су на власт уз помоћ Француске и Енглеске, а владе западних земаља су им достављале оружје и новчану помоћ годинама пре него што су их осудили. Шездесетих година, врата су била отворена за емиграцију; колоне младих људи су напуштале Гану, Бенин или Нигерију, да би служили као радна снага и да би попунили предграђа, а онда су се та иста врата затворила када су, због економске кризе, индустријализоване земље постале хладне и непријатељски настројене према странцима. Препустили су Африку старим демонима, маларији, дизентерији, глади. Данас влада нова куга која се зове сида, и која прети да усмрти трећину афричког становништва, али западно друштво које располаже лековима, прави се да ништа не примећује и да ништа о томе не зна.» 

Жан-Мари Гистав ле Клезио

(Цитати преузети из ЛИПАР, година XIII, број 49/2; Крагујевац, 2012.)

Мирослав Б. Душанић