 |
Сјећања на раштркане трошне куће
и између њих уске и утабане
као гује вијугаве стазе
које су нас одводиле на појила
и студенце бистре воде
ту с љубављу испреплетену
и стопама исткану мрежу путељака
који су нас спајали и братимили
Сјећања на јутарња руменила
пожаре изнад гаја код Нинкове куће
када се небо заруди и укаже сунце
или прије него што на западу потоне
и с Љубића пошаље посљедње зраке
Сјећања на мрачне ноћи пуне језе
звукове и тајанствене крике
из Долине и тукова око Драшана
и оне дивне када су небом јуриле чезе
са мјесецом изнад Савуришта
када су у ројевима звијезде падалице
освјетљавале забринута лица
дјевојчица из комшилука
и растјеривале застрашујуће сјенке
Сјећања на згуснуте облаке и олује
из правца Доњих Церана и Штрбаца
када се огласе подмукли громови
и муње поцијепају небо у ситне крпе
и сруче се тешки товари леда и кише
или вијавице с вјетром у зимске дане
када оковане мразом пуцају гране
и промрзле птице од студи занијеме
Сјећања на доброћудне старце
њихова кашљуцања на кућном прагу
и погледе у даљине пуне туге ...
Мирослав Б. Душанић
 |
Kako sam ovu elegiju progutao, a da nisam uočio ranije,a ona me toliko uzdrmala da od nostalgije mozak mi ključa,a riječi zastaju i ne mogu da kežem ''Dobro jutro'' brate Miroslave, jer zamišljam da si iznad Savurišta, iznad Prelazišta na Drašanu, pored Bećarišta i u jošikama Vasilije Kukine, ali te ipak ne mogu doviknuti, niti bratski zagrliti.
ОдговориИзбриши