Светлана Пригоцкаја: Жена брише прозоре...

Жена брише прозоре...

Небо као да је саткано
Од латица лана...
Жена брише прозоре,
Плавила, сунца пуне...

Почиње лето
Златно доба...
Прозори су на сунцу
Чудесна огледала...

Срце њено радосно куца,
Осећања као река теку...
Данас је лето и сунце,
До зиме је далеко...

Јоргован је у пуном цвету,
Кућа је пуна његових мириса,
Гроздова и боја,
Врелâ...
Жена брише прозоре
И тихо пева...

Светлана Пригоцкаја
/Препјев са руског Веселинка Стојковић/

Фотографије: Мирослав Б. Душанић