недеља, 11. децембар 2016.

Поэт Ли́дия Алексе́евна Алексе́ева

* 22 февраля (7 марта) 1909   † 27 октября 1989

 Я смотрю на солнечное пламя, —
Ты уже забылся где-то сном.
Где-то — за морями, за долами
В лунном свете спит наш старый дом.

 Лунный свет котом ползет по крыше,
Черепицу трогает легко...
Может быть, во сне меня услышишь, —
Наяву, пожалуй, далеко.

 Ли́дия Алексе́ева


Гледам сунце у пламену, —
Као да је из неког сна.
Tамо — иза мора, иза долова,
Под месечином наш стари дом.

 Месечина као мачка пузи по крову,
Црепове милује нежно...
Можда све, ипак, сан је само мој, —
Уистини, стварност је далеко.

 Лидија Алексејева
/Препјев с руског Веселинка Стојковић/

◊ஜ════════☺ஜ۩۞¬۩ஜ☺═════════ஜ◊

Стихи

Л. Алексејева: Адам и Ева
um

10 коментара:

  1. Веселинка Стојковићпонедељак, децембар 12, 2016

    Гледам сунце у пламену, –
    Као да је из неког сна.
    Негде иза мора, иза гора,
    Под месечином наш стари дом.

    Месечина пузи по крову,
    Црепове милује нежно...
    Можда све је сан само мој,–
    Уистини, стварност је далеко.


    ???

    ОдговориИзбриши
  2. Веселинка Стојковићпонедељак, децембар 12, 2016

    ?

    http://www.stihi.ru/2016/12/12/1287

    ОдговориИзбриши
  3. Веселинка Стојковићпонедељак, децембар 12, 2016

    Захваљујем!
    Захваљујем Вам на песми!!!
    С поздравима из Србијице моје,
    Веселинка

    ОдговориИзбриши
  4. Миррослав Б Душанићпонедељак, децембар 12, 2016

    Хвала за препјев!

    Било би дивно направити избор и превести ову пјесникињу бурног живота,
    која је студирала на Београдском факултету и до 1944. године У Руској гимназији предавала Српски језик и књижевност.
    Била је супруга Михаила Дмитриевича Иваникова, руског писца који је умро као
    југословенски грађанин (1968.) и сахрањен на Новом гробљу у Београду.
    То је та изузетно активна и нажалост несрећна руска интелигенција која је побједом комунизма завршила у емиграцији...

    ОдговориИзбриши
  5. Веселинка Стојковићпонедељак, децембар 12, 2016

    Вама хвала!

    Било би...
    Да, погледала сам биографију... песме (које ми се допадају)...

    ОдговориИзбриши
  6. Веселинка Стојковићпонедељак, децембар 12, 2016

    Ипак прва верзија –

    Можда све сан је само мој,– ?

    ОдговориИзбриши
  7. Миррослав Б Душанићпонедељак, децембар 12, 2016

    «Можда све сан је само мој,– ?»
    (Ја бих тако и оставио)

    ОдговориИзбриши
  8. Веселинка Стојковићпонедељак, децембар 12, 2016

    Гледам сунце у пламену, –
    Као да је из неког сна.
    Tамо – иза мора, иза долова,
    Под месечином наш стари дом.

    Месечина као мачка пузи по крову,
    Црепове милује нежно...
    Можда све, ипак, сан је само мој, –
    Уистини, стварност је далеко.


    ОдговориИзбриши
  9. Миррослав Б Душанићпонедељак, децембар 12, 2016

    И увијек је могуће друкчије...

    ОдговориИзбриши
  10. Веселинка Стојковићпонедељак, децембар 12, 2016

    Увек.
    Покушала сам да избегнем мачку због дужине стиха. Погрешно.

    Хвала Вам! И – опростите ми!

    С поздравима,
    Веселинка

    ОдговориИзбриши

Die Rechtslage macht folgenden Hinweis notwendig:
http://miroslavdusaniclyrik.blogspot.com
hat keinerlei Einfluss auf die Gestaltung und die Inhalte der verlinkten externen Seiten.

http://miroslavdusaniclyrik.blogspot.com
distanziert sich daher ausdrücklich von allen Inhalten aller verlinkten externen Seiten und übernimmt keinerlei Haftung für die Inhalte der Seiten, auf die von diesem Blog aus verwiesen wird.

Alle Rechte für die Wortprodukte und Bilder sind, wenn nicht ausdrücklich anders angegeben, ausschließlich bei © Miroslav B. Dušanić.

Es wird entsprechend §28 Abs. 4 Bundesdatenschutzgesetz (BDSG) ausdrücklich der in §28 Abs. 3 BDSG definierten Nutzung meiner Daten und der Daten Dritter für Werbezwecke oder für die Markt- und Meinungsforschung widersprochen.

Kommentare geben ausschließlich die Meinung des jeweiligen Verfassers wieder.

Ich behalte mir vor, beleidigende, rassistische, vulgäre oder nicht gesetzeskonforme Kommentare zu löschen.