Стојан Богдановић: ПЕСНИК (фрагменти)

ISBN: 978-86-6399-041-8

12
Речима се чистим од злих мисли
и упорно одбијам урокљиве погледе.

Пецам се на све и свашта.
Риба ми неће утолити глад.
Лагана је то храна за озбиљну мисао.
Све је то јалов посао,
али тако волим.

Не браним љубав.
Напротив,
(Зло)употреба правих речи
Права је ствар,
Чак и ако су моје.

Могли би се и песмама гађати.
И то мислим боље је него бомбе бацати,
Чак и онда када су оне од речи саздане.

31
На улазу у цркву Св. Николаја
Домаћини, печалбари, из Великог Боњинца
(Који само током лета долазе из белог света)
Стају у ред за причест,
поглеђују се,
Не препознају се људи,
чекају осмех озеблог сунца,
Дух светог Јована и
Реч да се чује!

А Млада Србија расута по свету
Куца на туђа врата,
Жељна
Реч српску да чује.

64
Лупам главом као детлић
Покушавам мисао да истерам на чистац,
А можда би требало да утихнем,
Кад сам већ попио горку пилулу
Слатког живота.
Ипак, можда избијем још неку реч!

113
Песници су време урезивали на мачевима
А кад су лупили главом,
Указа им се камен,
Спрам времена обичан мекушац,
Пуж голаћ.

Дошли су нови песници,
Урезивали су време на кундаку
Од ораховине.
С једне стране кундака су мртви,
С друге је време.
Године, месеци, дани, сати, минути...
Све ситније.

131
Човеку би боље било
Животом да се бави,
Али то је тешко.

Најлакше је умрети
И оставити дугове!

Неки људи задуже свет,
А неки оду презадужени.
Од срамоте се и не поздраве!

Господе, шта се то са нама зби?!

Стојан Богдановић