![]() |
ISBN: 978-86-80956-01-5 |
(шта ће ти живот који брзо прође)
Када сам напунио шездест, ухватио сам себе у лудачкој варијанти размишљања. Било је — ма само да напуним шездесет и пету па да одем у пензију!
Зашто?
Зато што ми је постало јасно да сам роб болесног друштва. Дакако да је јако болесно чим могу да пожелим да ми године прођу што брже. И то не једна, него пет? Боже ме саклони, па какав је то живот? Живот у којем желиш да остариш што брже да би после покушао да живиш полако? Знам за неке би после покушао да живиш полако? Знам за неке луднице, али за за овакву..., па то само овде може да буде.
Чему то води? Значи ли то да је и мене ухватила болест безнадежности, мада сам прилично сигуран да од мене има прилично болеснијих и безнадежнијих. Али свеједно и ово је довољно страшно.
Ми смо изгубили све битке покушавајући да се носимо са ненормалним. Зато смо као и све кукавице прихватили да је ненормалност најнормалнија ствар у животу. Један систем вредности је уништен, други није успостављен. Ето рецимо, жене би да се понашају као мушкарци, битнија им каријера од породице. Хтеле би да се свет врти око њих као да то до сада није био случај. Мушкарци су пак почели да се претварају у кретене јер се скоро ни за шта не питају. Престају да буду битни, а што је још горе и потребни.
Све се погубило, планета се уместо око сунца обрће око новца, како је то неко лепо приметио. Има ли ту места за човека, осим као јединке од које се очекује да буде и роб и роба. Уз то онај несрећан, срећни кује да буде и роб роба. Уз то онај несрећан, срећни роб.
Гесло је: Ма ћути јер може бити и горе.
Е, па неће моћи горе. Неће бити времена за то.
Зато и мислим да је богат само онај човек који уме да живи полако. Зато и желим да бар мало живим полако па макар ми оних пет година пролетело као трен.
Живот који се своди на вечиту јурњаву за нечим и није живот. Чак ни његова имитација. Ма, није ни промаја, јер безопасан је. И тако даље.
Све даље и све остало што ће да преостане само је класична реклама и маркетинг.
Иван Циглар
Нема коментара:
Постави коментар
Die Rechtslage macht folgenden Hinweis notwendig:
http://miroslavdusaniclyrik.blogspot.com
hat keinerlei Einfluss auf die Gestaltung und die Inhalte der verlinkten externen Seiten.
http://miroslavdusaniclyrik.blogspot.com
distanziert sich daher ausdrücklich von allen Inhalten aller verlinkten externen Seiten und übernimmt keinerlei Haftung für die Inhalte der Seiten, auf die von diesem Blog aus verwiesen wird.
Alle Rechte für die Wortprodukte und Bilder sind, wenn nicht ausdrücklich anders angegeben, ausschließlich bei © Miroslav B. Dušanić.
Es wird entsprechend §28 Abs. 4 Bundesdatenschutzgesetz (BDSG) ausdrücklich der in §28 Abs. 3 BDSG definierten Nutzung meiner Daten und der Daten Dritter für Werbezwecke oder für die Markt- und Meinungsforschung widersprochen.
Kommentare geben ausschließlich die Meinung des jeweiligen Verfassers wieder.
Ich behalte mir vor, beleidigende, rassistische, vulgäre oder nicht gesetzeskonforme Kommentare zu löschen.