Мирослав Б. Душанић: Манифест пјесништва на умору

© by Вася Ложкин (Vasya Lozhkin)

Манифест пјесништва на
умору

потпуно конзервативан и

интиман —

личан, никоме подређен

или сличан,

у вртологу и талогу снова

одсањан:

манифест пјесништва са

огњишта,

и искра огња са буњишта

из њедара,

и са тротоара велеграда,

исписана,

пуним плућима удисана,

и издисана

лирика циника: у походу

роду и

нероду — блуд у пожуди и

заблуди

ријечи, из двери и људи–

звијери,

пјесник и вијесник брата

и рата,

нарав и ћуд несхватљива,

неухватљива —

луди зборник и поборник

твари

која оплемењује, и квари

срце и

уста, слова и гласа пуна и

пуста,

као награду труду и раду,

или казну,

за моћ и немоћ часа спаса

или пропасти,

која се губи, или пласти у

власти

језика нових побједника и

губитника,

животна вртешка — огромна

и тешка

ала, у заносу захуктала, и

стала

посустала, у немоћи дана

и ноћи,

да крочи, у сфере модерне

ере.

Мирослав Б. Душанић

П. С.

___________________________________

првобитно

битна је била сама ријеч

и њена мелодичност

понекад весела

али много чешће тужна

ла ла ла ла ла ла

и ој ој ој или јој јој јој

нису били памфлети

и револуционарни манифести

него изрази среће

или бола — дакле чиста осјећања

јер првобитни човјек није

волио земљотресе

нити промјене са неизвјесним

исходом

није их никад ни призивао

— све касније је настало

из досаде

Мирослав Б. Душанић