у књизи твојој
пријатељу
странице празне и пусте
без тебе стоје
духом дишу али не зборе
као да их неко увијек брише
а нове не пише
у ћошку собице празне
хладна туђина самоћом царује
остале су разбацане ствари
много књига и оловка мала
мисао и идеја
која се не отвара
тастатура и обриси прстију
на дуван миришу
већ неколико дана
ништа не пишу
озари погледом своје лице
на обали изнад драшаништа
кроз оструге са дањишта
и весела прелишта
благословом освећене
капи воде са Уставе
нека спасење дарују
Савко Пећић Песа
радост!
ОдговориИзбриши