 |
| Мирослав Б. Душанић |
Послије принудног ћутања
отварам ријечи из књиге у књигу
не марећи за поезију
мада је кажу у њој све записано
и рођење и брак и смрт
и обузе ме неки немир
онако из дубине неописив
те отварам очи широм
и гледaм у близину и даљину
покушавајући да пронађем пријатеље
и њиховa склоништa
онa гдје проводе јутра и вечери
дошло је вријеме да се и ја вратим
да урликнем гласом грома
и уграбим дјелић њихове самоће
тек толико да знају да сам ту
поново разигран као облак пред кишу
и да им обзнаним у рукопису
да ме из ко зна којег разлога
смрт и овог пута мимоишла
Мирослав Б. Душанић
Nisam ja ni jednog momenta sumnjala da će Vas mimoići:)))
ОдговориИзбришиDobro nam se vratili!
ps baš sam se obradovala!
Querido amigo Мирослав, me preocupas.
ОдговориИзбришиHas estado sin publicar más de una semana y hace menos de un mes, también dejaste de publicar.
Espero y deseo que te encuentres bien ya que tus versos son tristes.
Como he tenido varios viajes profesionales sólo he podido leerte por los lugares a los que me he tenido que desplazar.
Cuídate y espero que todo te vaya bien.
Un abrazo.
Estimado amigo,
ОдговориИзбришиTuve una cirugía a la neurocirugía. Ahora me siento un poco mejor.
Драга пријатељице,
ОдговориИзбришиПослије неурохируршког захвата осјећам се нешто боље.
Хвала на подршци!
Уљепшао си ми данашње хладно затрпано снијегом јутро својим објављеним постом послије вишедневног принудног ћутања.Добро нам се вратио. :)
ОдговориИзбришиЕто, ето дође на овај блог нека топлота и љето пуно радости и весеља. Ех какав одушак срцу ми даде, кад у твојој Дервенти и Појезни снијег кити,пада као из рукавице што наши кажу.
ОдговориИзбришиЗдрав ми и весео буди пријатељу Миро !
Свим пријатељима велико хвала на подршци. То ми је подарило вољу и снагу.
ОдговориИзбришиВаш Мирослав!
Precioso Poema. Tremedamente vitalista, rozando el misticismo.Me ha impresionado.
ОдговориИзбришиUn saludo.
Dobro se ti nama vratio, zdrav i veseo bio i više nikad ne odlazio na ovakve "pauze"... Nedostajao si!
ОдговориИзбришиПЕСА
ОдговориИзбришиЕто, ето,
дође на овај блог нека топлота
и љето пуно радости и весеља.
Ех, какав одушак срцу ми даде,
кад у твојој Дервенти
и Појезни снијег кити,
пада као из рукавице,
што наши кажу.
Здрав ми и весео буди,
пријатељу Миро!