Пријатељу
Млади пријатељу,
Немој туговати;
Видиш:
Ни птице се не
Осврћу када крену
Пут југа...
Проћи ће,
Убрзо ћеш видјети.
Можда и прво дрво
Буде ти пријатељ
Што махне ти,
Када буде
Носила ме пруга...
Настаје пјесма
Осјетиш ли дах ту
Поред уха, па доље
Низ врат...
Чујеш ли тај дах?
Не познаш га?
То дише ти мрак...
Крвоток једу ти
Црвене киселине
Склопи само очи,
Прошири душе шине...
На небу мјесто звијезда
Посади пјесме к'о мине...
У стихове зауздај
Ноћ, она је бијесна;
Поклони се тихо...
Настаје пјесма...
Александра Мариловић
Здравица утопљеника
Спавај
Сутра дан
нови ће бити
Сањај
Ноћ ће свакако
све скрити
Ти знаш:
некад мораће
бити боље
А вечерас
Уз бучан
лудости кас
Наздрављам крвљу
За Тебе, Мене, Врбас.
Александра Мариловић
2 коментара:
Наша Александра,професорица српског језика без запослења.Члан Срспког књижевног клуба ''Вихор'',дивна пријатељица и добар пјесник.
Памет никад није било мјерило на Балкану... послове добивају послушни "папагаји", јер су у стању да неуморно понављају научене/наручене флоскуле...
Постави коментар