Мирослав Максимовић: Вољење Слободе

Вољење Слободе

                              По Слободи Мићаловић

Како доћи до Слободе?
Може се доћи до жене с тим именом,
кажу да још постоји у телу глумице
са осмехом што унутрашњим луком
спаја зубе и очи
у светлуцање непознате будућности.
Може се доћи до кафане с тим именом,
кажу да још постоји у забаченој уличици
има кариране столњаке
има олајисани под
што мирише на стара добра времена.
Може се доћи до робне куће с тим именом,
кажу да од јуче на булевару
отвара врата и мами:
уђите у рај сад или никад,
узмите Слободу на кредит.
Може се доћи до споменика Слобода,
кажу да га је именовао народ
онда када се његовим вођама
учинило да је дошао час победе
над вековима.
Може се доћи до решетке са тим именом,
кажу да га је дао сужањ у бесконачној ћелији
који четрдесет година
има оловку и папир
као једини живот.
 
Много је путева до Слободе.
Кажу да се на њима могу видети
заљубљени који никад неће загрлити жену,
опијени који никад неће пронаћи кафану,
богати који никад неће имати ништа,
народи који никад неће бити слободни,
сужњи који су слободни
кад пишу.

Мирослав Максимовић