Тин Ујевић: Носталгија свјетлости

* 05. јул 1891   † 12. новембар 1955

Носталгија свјетлости

Данас сам згњечен величином неба.
Бојим се: плави вал ће да понесе
слабоћу моју у вис што ме вреба.

Да л’ сунце жеже или зима тресе,
осјећам мрачно иловачу уда,
и увијек слабе кости пуне труда.

А око мене људи сви земљаци,
тјелеса жена још од старе глине,
ликови ствари, коцке, кугле, ваљци,

а све су очи пуне густе тмине.
Та патњу своју, сву, на месу голу,
што узалудно иште мелем врела,

дугујем рани, увријеђену сполу,
што веле: „Срцу рањеном од стријела“.
Кињи ме брига: каква ли ће рука,

каква ли ће рука да ме спасе
од мојих црних безнадежних мука?
Та зар и љубав није (љубав, зна се)

за кротку дјецу измишљена гатка?
Сô суза пијем у пламеној чаши,
ум дере ткиво што га машта сатка,

а када десна за звијезду се маши
знам да ће сунца којим не знам име
прије да ме зграбе у своје висине

но што ћу икад спустит у низине
живота Сунцâ што им на знам име.

Тин Ујевић

Мирослав Б. Душанић