 |
| Мирослав Б. Душанић |
Хеј, кључару, вичем, капију отвори!
Цео живот јаук је, бунило и мора!
Хеј, кључару, молим те, фењер ми упали,
путеви блатни суморни - у један чвор су стали.
Живот ми није рај, смрт ми није пакао.
Код врата међу земљом и небом пашћу свакако.
Ја уз гору, низ ров, горе-доле шетам,
а код тебе су визе између два света.
Отвори, кључару, пред Њим да се јавим,
не мислим ниједан грех да изоставим.
Кључару, отвори, не ћути, нем ниси,
између два света толико лета висим.
Сергеј Гловјук
 |
| Мирослав Б. Душанић |
http://pletenijesloves.wordpress.com/2012/09/20/%d0%bd%d0%b5-%d0%bf%d0%bb%d0%b0%d1%87%d0%b8-%d1%81%d0%b5%d1%80%d0%b3%d0%b5%d1%98/
ОдговориИзбришиСрдачан поздрав!
ПС. Песма је настала након једне посете г-дина Главјука књижевном клубу Багдала у Крушевцу 2005.
Хвала драги пријатељу, за ову информацију! ... Баш ме предухитри. Твоју пјесму сам и сам већ пронашао и планирао да је ускоро објавим на мом блогу. Учинићу то, нешто касније...
ОдговориИзбришиИскрен поздрав!
...И још ова речца: Сергеј је заиста саучеснички, топло, словенски... братски заплако на растанку.
ОдговориИзбришиСрдачан поздрав!
Велико, велико Хвала, драги пријатељу!
ОдговориИзбриши