уторак, 3. новембар 2015.

Татјана Коти / Татьяна Коти


РУСКОЈ ЖЕНИ

Бијеле ти руке ко сњегови Русије, обасјане,
Њежност — као неспутане ријеке вали,
Мајчица Волга у очима ти одражена застане,
Ах, дубока ли је она — и њени печали.

Вјетар руком лаком мази ти косе од злата сува,
Ватрено дух ти љубећи на свјежим уснама...
Само небо на висини тајну твоју зна и чува,
Стаза к теби изгубљена у бескрајним житницама.

Ти си искрена и недокучива, као Русија,
Ход не успоравајући пролазе времена,
Ал вазда, Јарославна, име се твоје сија
Заувијек у мушком срцу незаборављена.

Ево, идеш, ко у краљице, корака и држања важна,
Бреме брига повило није раме твоје и плеће,
Руска жено, свагда духом и вјером снажна,
Ти си над словенском земљом сунце излазеће.

Татјана Коти
/Превео: Милорад Радовић/



ХХ век

Двадцатый век был скуп на разговоры,
Боялись слово лишнее шепнуть.
Жила Россия за глухим забором,
И в щелку не пускали заглянуть.

Учились жить без права на ответы,
Растили хлеб, как будто бы не свой,
Разглядывая флаг страны Советов
С серпом и молотом над головой.

И разрушали созданные храмы,
И отрекались от своих святынь,
Не замечая на иконах шрамы
Среди развалин городских пустынь.

И вдруг война. Судьба не пощадила.
За Родину все встали как один.
Откуда у России эта сила,
Когда казалось, что не победим?

Когда к Москве рвались чужие танки,
Не сдал солдат, и насмерть встал моряк.
Славянская народная закалка
Не продала Россию за «пятак».

А годы шли… Краснея от бессилья,
Он рухнул, флаг советский над страной,
И снова обновленная Россия
Идет своей нехоженной тропой.

Ей жить и жить,
Могучей и великой,
Единой, независимой, родной.
Ей жить и жить,
Без окрика и крика,
Единственной, что все зовут Святой!

Татьяна Коти



РОДИНА 

Родина моя — бескрайняя Россия:
И Сибирь, и Волга, и Урал...
Все места для русского святые,
Где бы ты в России ни бывал.
Каждая березка, кустик каждый,
Ручеек и вольная река,
Все напомнит нам о самом важном,
Только здесь родимая земля!
И куда б судьба ни заносила,
Не дано забыть нам об одном —
Эта неоглядная Россия
Есть единственный наш отчий дом.


июнь, 1997 год

Татьяна Коти


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Нема коментара:

Постави коментар

Die Rechtslage macht folgenden Hinweis notwendig:
http://miroslavdusaniclyrik.blogspot.com
hat keinerlei Einfluss auf die Gestaltung und die Inhalte der verlinkten externen Seiten.

http://miroslavdusaniclyrik.blogspot.com
distanziert sich daher ausdrücklich von allen Inhalten aller verlinkten externen Seiten und übernimmt keinerlei Haftung für die Inhalte der Seiten, auf die von diesem Blog aus verwiesen wird.

Alle Rechte für die Wortprodukte und Bilder sind, wenn nicht ausdrücklich anders angegeben, ausschließlich bei © Miroslav B. Dušanić.

Es wird entsprechend §28 Abs. 4 Bundesdatenschutzgesetz (BDSG) ausdrücklich der in §28 Abs. 3 BDSG definierten Nutzung meiner Daten und der Daten Dritter für Werbezwecke oder für die Markt- und Meinungsforschung widersprochen.

Kommentare geben ausschließlich die Meinung des jeweiligen Verfassers wieder.

Ich behalte mir vor, beleidigende, rassistische, vulgäre oder nicht gesetzeskonforme Kommentare zu löschen.