Мирослав Б. Душанић: Изгубљене душе

Изгубљене душе

Шта су то пјеснички путеви и њихова ћуд
Да ли је то замршен Борхесов стих
Тумачење прошлости и замки историје
Поглед слуђених душа у плаветнило неба
Узнемирена крв у венама
Напорно пјешачење стазом горштака
Када од умора у грлу застану ријечи
Па онда нагло и незаустављиво потеку

Да ли је то самоћа сфинге у парку
Нијеме птице у кавезу
Њихов пад или слободан лет у будућност
Критички осврти на човјека
Оде које славе свјетлост и свијет
Или сасвим наивне божанске игре
Изнуђене инспирације у митовима
О Венери о Сизифу и камену
О фениксу из пепела и пламену с Истока
Побожна појања светогорских монаха
Удари гонга шум лишћа жубор потока
Танана влакна вилинске косице
Жутило цвијета маслачка на носу сањара

Живе ли у неком недокучивом предјелу
Утискујући бе/смислено мастило у бјелину
И понирући у само/створену тајну
Заваравајући нас
Или живе с нама у истом граду
Избјегавајући да их сретнемо
Чинећи нас још немоћнијим (него што јесмо)
Лоповским преласцима на другу страну улице

Колико ли их је изван круга и нашег домашаја
А колико међу нама с маскама на лицима
Извјештачених и повлашћених на пијаци
У самопослугама на трговима и у пролазима
Који нас магарче продајући нам маглу
О љубави и отаџбини
О љепоти и важности искреног исказа

Мирослав Б. Душанић