 |
После буђења као прогнани бескућник
Непрестано себе тражим:
На стаклу излога, као лутка
У огледалу,
На раскрсници питам:
Где је кутак за изгнане,
Где је регистар за имена њина,
Где су до сад спавали,
Ко је померио кутак мој?
К`о Ахасфер лутам, себе да пронађем,
Иако знам ко сам, ал` да л` ко зна
Ко сам ја, пресељен, изгнан,
Тамо?...
После буђења,
Изгнаник сам само!
Мај 2016
Душан Ђорђевић Нишки
 |
Нема коментара:
Постави коментар