Мића Поповић: ИЗЛЕТ (фрагменти)

*12.06.1923  † 22.12.1996 

Опис двадесет прве маске

Руке су биле дигнуте у небо. Руке су биле дуге и рахитичне. Преко осталих, искривљених костију опустила се мрка, испуцала кожа. Кожа се припијала мало више на лактовима и на глежњевима код шака и та су места личила на дрвене јабуке и на билијарске кугле. Огромни дланови су били још огромнији у односу на танке руке па је изгледало као да су дланови монструозни црни лептири набодени на шпенадле и остављени да се суше, да скапају мученички. Руке су биле мотке за веш па је било чудно што се на њиховим врховима не лепршају кошуље и гаће; руке су биле катарке великог брода; оне су биле јарболи па је изгледало невероватно да са њих не висе хајдучке заставе, или шарене спортске, или ватрене заставе за борбу или беле за предају; руке су биле копља па је изгледало невероватно да са њих не висе чак ни заставе на пола копља у знак званичне жалости која никад и није права жалост, јер људи ипак у те дане иду на љубавне састанке и добијају велике своте новца на картама. Руке су могле да се виде из велике даљине па би се чинило, сигурно, ономе ко би их видео да руке траже помоћ и да тај неко (ко би их видео) нарочито ако је меког срца не би приметио да су руке, у ствари, само невине вертикале без значења и да је њихова једина амбиција да стоје хармонично једна у односу на другу и обе у односу на тамни постамент.

Опис тридесет осме маске

Геометрија је болест. Прво зарази машту на изглед сасвим незнатно, а онда или букне по нежном ткиву као туберкулоза или гамиже и једе ткиво споро и незаустављиво као рак. Геометрија је болест усавршавања. На неки начин то је као присилна срећа форми која би иначе живела сасвим мирно и сасвим удобно у својој несавршеној испретураности.

Геометриска тела од картона имају две предности — лако се преносе и нису трајна; имају једну ману — не виде се осовине.

Геометриска тела од жице су за почетнике, за невернике, за непроницљиве, за брзоплете.

Најсавршенија геометриска тела су од стакла; па ипак они који су их направили узалуд очекују признање, бурни пљесак и славу — добију хладно: 

— Да, то је заиста савршено...! 

...и ништа више.

Геометриска тела од камена, обзиром да су чврста и трајна могу да имају практичну примену и да започну потпуно нов живот без икакве везе са геометријом.

Правилна камена коцка измерена прецизним лењиром, пажљиво исклесана длетом и усавршена глачањем потсећа на исправна гледишта а то је у овом случају било најважније јер се радило о гледишту и о публици која и нема другог циља и других права осим да има исправна гледишта.

Мића Поповић

Космос, Београд (1957)