понедељак, 01. децембар 2014.

Санда Ристић-Стојановић: Двије пјесме


ЈЕСЕН

Јесен превише дорађује
све жуто.

Туга дочека илузију јесени
да је све жуто просуто.

Ноћ јесени упорно
тражи своју дневну јесен.

Јесен згули са жутог оног
ко је као јесен занесен.

Туга на исувише наш жути
начин тражи јесен.

Јесен признаје да је
жута и њена сен.

Лист света исто као
наш лист јесени опада.

Песма јесени исто као
и реч јесени страда.

Јесен живи од илузије
да је света лист.

Јесен проверава да ли је
наш вербални жути лист
од илузије опадања чист.



ЈЕЗИК

Реч смрт исто као
реч свака говори.
Реч јесен само налик
на жуто наше нешто збори.
Реч ноћ уместо наше
речи ноћ нешто рече.
Реч трен нађе од свог
језика и времена нешто прече.
Песма ноћи се ули у
своју реч вече.

Санда Ристић-Стојановић


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Нема коментара: