0
Вечерњи лист, Загреб 2009.
«А ми – ми вучемо послушно што нам се натовари, на нажуљеним плећима и преко стрменитих брегова! Спопадне ли нас зној, кажу нам: »Тако је, живот је тежак! « У ствари, то је само човек тежак сам себи! И стога што носи одвише туђега на својим плећима. Он клекне као камила, и пушта да га добро натоваре. Поглавито снажни, радни човек који је пун страхопоштовања: одвише туђих тешких речи и вредности натовари он на себе, и онда му се живот чини пустињом! Заиста вам кажем! И своје рођено је који пут тешко носити! И многошта унутра у човеку слично је оштрици, то јест отужно је, и љигаво, и тешко се хвата, – – тако да се благородна љуска и благородне шаре морају заложити за њу. Али и то је вештина коју треба научити: имати љуску, и леп изглед, и лукаво слепило! А често се може по више чему на човеку добити погрешно мишљење, услед тога што је љуска безначајна и жалосна и одвише љуска. Много скривене доброте и снаге не дâ се никад наслутити; најмеденије посластице остају често без љубитеља! Жене то знају, оне које су најмеденије: јесу ли само мало пуније, или мало мршавије – о, колико пута зависи судбина од тога мало! Човек се тешко даје открити, а понајтеже још од самога себе; често дух лаже о души. Тако то удешава дух тежине. Онај је открио себе који каже: Ово су моје Добро и Зло: тиме је ућуткао кртицу и кепеца, који кажу: »Шта је за све добро, добро је; што је за све зло, зло је.« Заиста вам кажем, ја не марим ни оне којима је све на свету добро, и за које је овај свет најбољи. Њих ја зовем свезадовољнима. Свезадовољност, којој свашта добро прија: то није баш најбољи укус! Ја ценим неукротљиве избирачке језике и желуце, који су научили да кажу »Ја« и »Да« и »Не«. Све изгристи и сварити – тако раде свиње.»

Фридрих Ниче

Постави коментар Blogger

 
Top