На гробу
Овде заправо и не греје сунце
и дува неки тужан ветар
(и снег се много спорије топи
него, рецимо, у луна-парку)
и уколико следимо пламен свећа
закључићемо да ветрови дувају са више
страна
истовремено
“живот је сенка и сан” – рече попић тезгарош
и при том покуша да нам објасни шта је молитва
али не и како да се молимо – то ћемо морати
сами да научимо
седам тужних дана које сам могао и морао
да одрадим само са иронијом
букети цвећа и икебане
украдени од Циганчића
лишће отргнуто са дрвећа
да би згрејало мермерно студенило
блато и жалост
моја стрина Добрила – некадашња аматерска глумица
причала нам је згоде из његове младости
боље и од најбоље професионалне глумице
и ми западосмо у неконтролисано масовно
смејање до плакања
и његов је гроб вероватно био
најнасмејанији гроб на целом гробљу
и сунце се проби између крстова
и снег поче да се топи опуштеније
можда га нисмо укопали са музиком
али га оплакујемо са смехом
Фебруар 2001.
Јовица Ивановски
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар