Николай Фёдорович Дмитриев (Nikolay Fjodorovich Dmitriev)

 * 25. 01. 1953 † 13. 06. 2005

* * *

«Пиши о главном», – говорят.
Пишу о главном.
Пишу который год подряд
О снеге плавном.

О желтых окнах наших сёл,
О следе санном,
Считая так, что это всё –
О самом-самом.

Пишу о близких, дорогих
Вечерней темью,
Не почитая судьбы их
За мелкотемье.

Иду тропинкою своей
По всей планете.
И где больней, там и главней
Всего на свете.
(1976)

Николай Дмитриев

 

***

Я часто блуждал, если верить молве,

По хлябям земным без царя в голове.

Но он воцарился. Внимаю царю.

– Пошли по малину! – друзьям говорю.

Как Сергий стучал по окошкам клюкой –

Их письмами кличу в лесок за рекой.

Из белых горячек, из чёрной хандры –

В зелёные сумерки дивной поры.

Из всех свистоплясок, со всех баррикад –

В забытое царство стрекоз и цикад.

Пусть сон баррикад сторожат муляжи,

А мы – потихоньку, тропинкой во ржи.

И дальше по склону церковной горы –

В зелёные сумерки дивной поры.

Там выстрижен овцами зыбистый склон,

Там слышен бидонов малиновый звон.

Николай Дмитриев

Miroslav B. Dušanić: Die Worte eines Toten

Guillaume Corneille: Soleil rouge ciel blanc

                                Die Blutflut ist die Flut der Liebe

                                                                Sylvia Plath

Die Worte eines Toten: Rühre dich nicht

An jedem Tag wusste ich

            dass die Lösung weder Leben noch Tod war

doch der Schmerz hat meinen Blick voll eingemauert

Weit drüben auf der anderen Seite

            – in dieser Finsternis (hätte ich nie geahnt)

schlafe ich fast menschlich in deinem Blut

Miroslav B. Dušanić

Слободан Бранковић: Моја земља

Моја земља

Бомбе су падале

Кад дођох на свет.

Имадох седам месеци,

Један рат и две државе.

Место рођења: згариште.

Откад стадох на ноге,

Одржавах се сам усправно.

Корачајући кроз живот,

Наиђем ли на неравнину,

Осетим голицање по табанима.

Мислим да су то кости

Моје мајке и мога оца.

Земља која ме родила.

(Косовско сироче, 2008.)

Слободан Бранковић

Нина Живанчевић: УКОР МРЗОВОЉНИМА

Нина Живанчевић

Укор мрзовољнима

У највећој беди истраје људски дух

И због њега пишем ову песму

Јадан мој народ који је ослушкује и дрхти

Јадни ови народи под чизмом интернационалних мафија

Јадан овај свет који је гладан али не схвата

Да ће му оружје донети још мање хлеба и

Сиву камену песницу кроз чељуст пакла

Економски рат је гадно истрајан

И због њега пишем ову песму

Без имена без презимена

Ни црне ни беле боје, у највећој беди истраје људски дух

И без знања и без свести и без милосрђа

Он и даље траје

И због њега пишем ову песму.

Нина Живанчевић

Bedrückend!

Lew Tolstoi

© by ARTus

«Wir sind im Leben zugefrorene, zugestöpselte Gefäße, deren Aufgabe darin besteht, entkorkt zu werden und sich zu ergießen, Verbindung zur Vergangenheit und zur Zukunft herzustellen, Kanal und Teilhaben des allgemeinen Lebens zu werden. Der fleischliche Tod bewirkt dies nicht. Er gießt gleichsam nur um, und zwar wieder in zugestöpselte Gefäße.»

Lew Tolstoi (Tagebücher)

© by Goran Tešić: Tolstois Grab

The Junge Wilde Movement : Stefan Szczesny

Coloring book No. 6 (1982)

Untitled (03. 05. 1983)

Swimmers in snow (1984)

Wienerdichter: Heinz Kurt Rintelen

Heinz Kurt Rintelen

Ich sah rot

In den Gewitternächten
sang meine Mutter
Schlaf Kindlein, schlaf

im Bersten der Mauern
wälzte ich Augäpfel
in rotem Staub

hysterische Wühlhände
am Zug – mundvoll rot
in grollendem Beben

hustend atembehöhlt
kein schöner Land doch
mein Zuhause

braune Schmutzreste
wurden von Stiefeln gekratzt
und der Himmel über mir

war voll roter Sterne

Heinz Kurt Rintelen

 

Mund - tot

Nach Phasen des Friedens

schreit Einer nach Ehre

und erdrosselt gesagte Worte

bis an die Haarwurzeln

rauschen ihm die Adern

pochen auf vergifteten Boden

und wir schweigen fassungslos

über die Peitschenhiebe seiner Zunge

Heinz Kurt Rintelen

Naomi Long Madgett: Offspring

Naomi Long Madgett

Offspring

I tried to tell her: 

      This way the twig is bent. 

      Born of my trunk and strengthened by my roots, 

      You must stretch newgrown branches 

      Closer to the sun 

      Than I can reach.
I wanted to say: 

      Extend my self to that far atmosphere 

      Only my dreams allow.

But the twig broke,
And yesterday I saw her
Walking down an unfamiliar street,
      Feet confident,
      Face slanted upward toward a threatening sky,
      And
      She was smiling
      And she was
      Her very free,
      Her very individual,
      Unpliable
      Own.

Naomi Long Madgett

Мирослав Б. Душанић: Предjел сликан знојем

© by gamasche01: Teepflückerin

Предјел сликан знојем

свјетлост се окачи

о гране

голубови подигну

у облаке

а на земљи остану

сјенке

преко којих жене

посрћу

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Свједок

Wandertroll: Flucht

Свједок

и рече сувим гласом

као да прича о недјељном ручку

живот нема милости

видио сам избјегличке колоне

разбацане одјевне предмете

поред пута

међу њима војничке чизме

и дјечије ципеле

видио сам ја и мртва тијела

и складишта костију

и колико год грозне биле

не оптерећују ме те

сцене

из прошлости доживљене

плашим се оних

које ће тек доћи...  

Мирослав Б. Душанић

Grigor Vitez: Maslačak / Григор Витез: Маслачак

Maslačak

- Hej, maslačku uz poljski put,

a gdje ti je dukat žut?

- Pravio sam trampu:

dao ga za lampu.

- A kome ćeš sjati,

može li se znati?

- Djeci, kad ne pušu,

obasjat ću dušu.

Grigor Vitez

Маслачак

- Хеј, маслачку уз пољски пут,

а гдје ти је дукат жут?

- Правио сам трампу:

дао га за лампу.

- А коме ћеш сјати,

може ли се знати?

- Дјеци, кад не пушу,

обасјат ћу душу.

Григор Витез

Qu Yuan

Qu Yuan (ca. 340 - ca. 278)

Es lebt ein jeder, wie’s ihm entspricht.
Ich strebe nach Tugend und Reinheit.
Und wenn ihr mich rädert, ich ändre micht nicht,
nie beug ich mich vor der Gemeinheit!

Qu Yuan

(Übersetzung: Ernst Schwarz)

Aleksandr Grigor’evich Tyshler / Александр Григорьевич Тышлер

 * 26. 07. 1898 Мелито́поль (Мелітополь) † 23. 06. 1980 Москва́

Ekstatischer Tanz (?)

Ekstatischer Tanz (?)