Poštovani Miroslave,samo jedan pozdrav od Aleksandre.Uživam u vašoj umetnosti,žao mi je samo što Nemački ne razumem dovoljno da bi na njemu mogla disati,no prevodim na Engleski i čitam ostale postove na Srpskom.Sve najbolje!
хвала на ласкавим ријечима, наравно да ми годе, али мислим да сам живећи изолован у дијаспори (ја ружне ли ријечи) и у „свом скромном свијету: ни на небу, ни на земљи“), пропустио много тога.
Осјећам се као човјек који ишчекује не Годоа, који знамо неће доћи, но дављеника...јер заточеници нису у стању да виде ништа друго осим зидина...
Много хвала на посјети и свратите онко у пролазу док ме још има...
in diesem kleinen Text wurde Erich Fromm absichtlich paraphrasiert (ich lese ihn gern insbesondere: Die Kunst des Liebens und Anatomie der menschlichen Destruktivität)
moj blog sadrži velikim dijelom radove ili bolje reći prepisku između mene i mojih književnih prijatelja i poznanika - stvaram na njemačkom jeziku iz jednog prostog razloga, već godinama sam izvan svih književnih tokova u matici zemlji a samim tim i odvojen od mog Srpskog jezika...
U strahu da ne postanem arhaičan i previše patetičan odlučio sam se na ovu varijantu, jer poezija/lirika se veoma brzo razvija i podložnija je više nego druga kniževna vrsta promjenama. Znači da bih pisao na Srpskom morao bih tako i da dišem...
Mada pišem i objavljujem na njemačkom smatram sebe Srpskim pjesnikom (koliko dobrim to je već druga stvar - ali po koju nagradicu i po kojeg čitaoca pridobio sam za sebe). Veoma je malo radova na maternjem jeziku i oni su manje više iz mojih početničkih dana (recimo jedna vrsta uspomene).
Prevodi sa translatorom na engleski su po poeziju pogubni ali tako je to kad ne postoje bolji načini - veoma je teško prevesti moju liriku i na Srpski...
Draga mi je Vaša posjeta i nadam se da nije posljednja...
Evo mene opet u Vašem kraju,pitanje prvo,možemo li bez persiranja,ja da a vama kako odgovara i drugo da li se ponekad vraćate tamo daleko ili ste posve odvojeni od rodne grude.Moram za sad biti drugarica sa prevodiocem jer mi je bitno vas upoznati,preko pisane reči,vaših likovnih,uopšte umetničkih izbora,jer ne verujem u sličaj.Nije slučaj uradio da ja na vaš blog došetam,pa sad kad sam tu ja bih nabolje što umem da naučim još ponešto,dok nas ima.Momentalno se svadjam sa kompjuterom,sa firefoxom,sa vaseljenom celom čini mi se,jer mi komunikacioni kanal nešto štuca i zamuckuje,tako da ću prvo to da sredim pa se vraćam uskoro na čitanje.Do tad,sve najbolje,Aleksandra
u našim životima nema ničeg slučajnog (moje shvatanje proisteklo iz iskustva, ali i iz našeg bogatog nasljeđa), takođe nisu ni slučajno nastale i ne stoje slučajno ovdje objavljene pjesme, komentari, zapisi, notice, slike, fotografije…itd., bilo da su moje ili tuđe…
A da bih ti odgovorio na druga pitanja (sto ću rado i da učinim, naravno koliko je u mojoj mogućnosti i moći) predložio bih ti da me kontaktiraš preko mog privatnog E-Maila (nalazi se u mom profilu)… Za sada samo da ti kažem da sam posljednji put vidio moju majku davne 1990 u septembru, a moj pokojni otac (Neka mu je blaga…i neka mi oprosti…) je sahranjen bez mog prisustva…A zašto je to tako to je duga, veoma duga priča - za naše podneblje i za naš namučeni narod na našu veliku žalost ništa neobično…
U tekstu od 06. februara - Pojezna (ali ti nisi razumjela njemački) Zimske impresije iz mog zavičaja sam napisao, da po prvi put od ljeta 1974 vidim moje rodno selo i to na fotografiji, i sve to zahvaljujući gospodinu Savku Pećiću (novinaru Radija i TV Republike Srpske), koji je iz mog rodnog mjesta i koji me kao i ti „iščačka na internetu“…
Elem, za javnost dosta je i ovo informacija…pa javi se
Coloca sua máscara para sobreviver. Sorri, chora, fica brava, faz pirraça. Desnorteada sente que vai enlouquecer e como palhaço acha graça da desgraça. No picadeiro da vida faz malabarismo, mágica e se arrisca no globo da morte. Sofre inquieta sem entender o absolutismo, o desmando de gente que se acha forte. Parem com esse falso espetáculo, deixem que a máscara do palhaço caia, que consiga atingir seu pináculo mesmo que só consiga vaia.
Поштовани Мирославе, свратићу понекад...од како сам се ухватио блогова време ми се просто "топи", па сам решио да покушам да смањим време које проводим на интернету. Не брините, сви смо ми понешто пропустили али ваља се борити. Хвала Богу, смрти нема, тако да ће и Вас бити у векове векова. Видим да сте духован човек и верујем ће те се по том питању сложити са мном. Велики поздрав, Владимир
Da ist er wieder, der Fatalismus des Alterns. Das sich Ausliefern an das Schicksal, die zur Kenntnisnahme der Unentrinnbarkeit - besser gesagt die Erkenntnis darüber.
16 коментара:
Diese Foto ist Schön Schön, als das Leben!
I can't write longer in german! I hope in the future I could read and "Catch" your poetry :-)
I smiled a lot with your "catalan" phrase about "mïs", haha, is nice, thank you :-)
Geht ein würdiges Sein ohne Haben?
Wohl bloß bei bewundernswerten Asketen!
Liebe Grüße
Helmut
Поштовани Мирославе,
Са уживањем сам прегледао Ваш блог.
Заиста сте врстан уметник!
Желим Вам све најбоље.
Poštovani Miroslave,samo jedan pozdrav od Aleksandre.Uživam u vašoj umetnosti,žao mi je samo što Nemački ne razumem dovoljno da bi na njemu mogla disati,no prevodim na Engleski i čitam ostale postove na Srpskom.Sve najbolje!
Поштовани Владимире,
хвала на ласкавим ријечима, наравно да ми годе,
али мислим да сам живећи изолован у дијаспори
(ја ружне ли ријечи) и у „свом скромном свијету:
ни на небу, ни на земљи“), пропустио много тога.
Осјећам се као човјек који ишчекује не Годоа, који
знамо неће доћи, но дављеника...јер заточеници
нису у стању да виде ништа друго осим зидина...
Много хвала на посјети и свратите онко у пролазу
док ме још има...
Мирослав Б. Душанић
Liebe Gabriele,
in diesem kleinen Text wurde Erich Fromm absichtlich paraphrasiert
(ich lese ihn gern insbesondere: Die Kunst des Liebens und
Anatomie der menschlichen Destruktivität)
Liebe Grüße
@miro
Draga Aleksandra,
moj blog sadrži velikim dijelom radove ili bolje reći prepisku između mene
i mojih književnih prijatelja i poznanika - stvaram na njemačkom jeziku iz
jednog prostog razloga, već godinama sam izvan svih književnih tokova u
matici zemlji a samim tim i odvojen od mog Srpskog jezika...
U strahu da ne postanem arhaičan i previše patetičan odlučio sam se na ovu
varijantu, jer poezija/lirika se veoma brzo razvija i podložnija je više nego
druga kniževna vrsta promjenama. Znači da bih pisao na Srpskom morao bih
tako i da dišem...
Mada pišem i objavljujem na njemačkom smatram sebe Srpskim pjesnikom
(koliko dobrim to je već druga stvar - ali po koju nagradicu i po kojeg čitaoca
pridobio sam za sebe). Veoma je malo radova na maternjem jeziku i oni su
manje više iz mojih početničkih dana (recimo jedna vrsta uspomene).
Prevodi sa translatorom na engleski su po poeziju pogubni ali tako je to kad
ne postoje bolji načini - veoma je teško prevesti moju liriku i na Srpski...
Draga mi je Vaša posjeta i nadam se da nije posljednja...
Iskren pozdrav
Miroslav B. Dušanić
Seher Schön!
Willkommen branco no branco (weiß in(?) weiß)
:)))
Evo mene opet u Vašem kraju,pitanje prvo,možemo li bez persiranja,ja da a vama kako odgovara i drugo da li se ponekad vraćate tamo daleko ili ste posve odvojeni od rodne grude.Moram za sad biti drugarica sa prevodiocem jer mi je bitno vas upoznati,preko pisane reči,vaših likovnih,uopšte umetničkih izbora,jer ne verujem u sličaj.Nije slučaj uradio da ja na vaš blog došetam,pa sad kad sam tu ja bih nabolje što umem da naučim još ponešto,dok nas ima.Momentalno se svadjam sa kompjuterom,sa firefoxom,sa vaseljenom celom čini mi se,jer mi komunikacioni kanal nešto štuca i zamuckuje,tako da ću prvo to da sredim pa se vraćam uskoro na čitanje.Do tad,sve najbolje,Aleksandra
Draga Aleksandra,
u našim životima nema ničeg slučajnog (moje shvatanje proisteklo iz iskustva, ali i iz našeg bogatog nasljeđa), takođe nisu ni slučajno nastale i ne stoje slučajno ovdje objavljene pjesme, komentari, zapisi, notice, slike, fotografije…itd., bilo da su moje ili tuđe…
A da bih ti odgovorio na druga pitanja (sto ću rado i da učinim, naravno koliko je u mojoj mogućnosti i moći) predložio bih ti da me kontaktiraš preko mog privatnog E-Maila (nalazi se u mom profilu)…
Za sada samo da ti kažem da sam posljednji put vidio moju majku davne 1990 u septembru, a moj pokojni otac (Neka mu je blaga…i neka mi oprosti…) je sahranjen bez mog prisustva…A zašto je to tako to je duga, veoma duga priča - za naše podneblje i za naš namučeni narod na našu veliku žalost ništa neobično…
U tekstu od 06. februara - Pojezna (ali ti nisi razumjela njemački) Zimske impresije iz mog zavičaja sam napisao, da po prvi put od ljeta 1974 vidim moje rodno selo i to na fotografiji, i sve to zahvaljujući gospodinu Savku Pećiću (novinaru Radija i TV Republike Srpske), koji je iz mog rodnog mjesta i koji me kao i ti „iščačka na internetu“…
Elem, za javnost dosta je i ovo informacija…pa javi se
Miroslav
Coloca sua máscara para sobreviver.
Sorri, chora, fica brava, faz pirraça.
Desnorteada sente que vai enlouquecer
e como palhaço acha graça da desgraça.
No picadeiro da vida faz malabarismo,
mágica e se arrisca no globo da morte.
Sofre inquieta sem entender o absolutismo,
o desmando de gente que se acha forte.
Parem com esse falso espetáculo,
deixem que a máscara do palhaço caia,
que consiga atingir seu pináculo
mesmo que só consiga vaia.
desconheço o autor,
se alguém souber...
Abraços
Olá Tossan,
Very nice palavras!
Quero que o texto está publicado no meu blog.
Se você concorda?
Saudações!
@miro
Wunderbar! Du beschreibst ja selbst, welche Bereicherung diese "epukuräische Askese" für das Leben ist.
Поштовани Мирославе,
свратићу понекад...од како сам се ухватио блогова време ми се просто "топи", па сам решио да покушам да смањим време које проводим на интернету.
Не брините, сви смо ми понешто пропустили али ваља се борити.
Хвала Богу, смрти нема, тако да ће и Вас бити у векове векова. Видим да сте духован човек и верујем ће те се по том питању сложити са мном.
Велики поздрав,
Владимир
Da ist er wieder, der Fatalismus des Alterns. Das sich Ausliefern an das Schicksal, die zur Kenntnisnahme der Unentrinnbarkeit - besser gesagt die Erkenntnis darüber.
Gern gelesen:
Tasso J.M.
Постави коментар