 |
| Amedeo Modigliani - Female Nude with Hat |
...oder ich zum Beispiel:
breche in Gedanken sehr oft und gerne
Mund und Beine,
obwohl man den Mund eigentlich nicht bricht,
also gerne breche in Gedanken
dass man nicht mehr lachen und zugleich
beim Lachen auch noch gehen kann.
Breche so manchem die Worte von der Lippe
und höhle sie in die
Erde ein.
Die frechen Engelszungen werfe ich meistens
gleich hinterher, sie schmücken
wie geleckt,
die Angewohnheit
eine Rede zu halten
auf den toten
Leib.
Man zeigt mit dem Knochenfinger auf mich,
denn nicht umsonst ist der
Zeigefinger zum zeigen benannt.
Wie denn auch anders?
© by Sara Dušanić
4 коментара:
Жао ми је што,не могу потпуно разумјети писаније младе Саре. Превод компјутера је веома лош, па више назирем од мог познавања њемчког језика, али то није довољно да би разумио суштину. У сваком случају поздрављам Сарино појављивање и мислим да је она наследник оца и у души памћења овог што ми пишемо да се не би заборавило.
Поздрав Сари и свима Вама.
…Сара пише веома добро - рекао бих изузетно добро - но она за писање нема пуно времена, превише је заокупирана са својим студијима или са пројектима које иницира њен универзитет. Она је тренутно ангажована при организовању фестивала „Трансеуропа 2009“ у Хилдесхајму, на којем ће да учествују и млади умјетници из Београда. Гост овог фестивала је и млади умјетник - наше горе лист, рошен у Дервенти - Саша Асентић, реномирани „перформанс-плесач“, који је већ наступао у познатим дворанама у метрополама Европе и Америке...
Овај текст је само једна студентска вјежба тзв. „асоцијативно писање“ (нешто попут „аутоматског писања“, веома блиско суреализму/надреализму...)
Gracias por seguir mi blog, espero que el idioma no se interponga entre nuestra comunicación, un gran abrazo Fito
wunderschönes Gedicht und das Bild dazu ist fabelhaft, die beste Wahl, die man treffen könnte. "wie denn auch anders?"... :-)
Постави коментар