петак, 1. мај 2009.

МОЈА СЈЕЋАЊА



Фотографија је документ у којој је садржана читава једна мала историја и доживљај. За многе, опет оне не значе ништа и нису толико ни важне. Ипак, на њима је забиљежена сликом читава једна прошлост, која увијек у људима изазива емоције и сјећања на неке дане, најчешће из дјетињства. Такве успомене су везане највише уз школу, или на мјеста гдје су дјеца боравила и играла се заједно, као што су Дањишта у Појезни.

Савко Пећић Песа

4 коментара:

Savko Pećić Pesa је рекао...

Пријатељу, ако ти неодговара моје убацивање слободно бриши и реци.Можда сам ја претјерао у томе.
Поздрав из Дервенте на 1.мај.

Миррослав Б Душанић је рекао...

Драги пријатељу,

само ти ради свој посао...све се то уклапа у мој концепт.

Цијело вријеме размишљам како је настало име Дањиште (да ли због тога што је ту само дању било веома „живо“, или ти имаш неко боље објашњење?)

Savko Pećić Pesa је рекао...

По неким мојим памћењима из прича старих,а распитаћу се још о томе. Ту је била нека колиба гдје се данило и ноћијевало. Стока је вођена на испашу и тамо се остајало. Знаш опет да су те њиве, већином биле власништво,а и сада је ова њива Дањиште Пећића, то јест најбогатијег пок. Пећића Ристе, код кога су сви остали Пећићи и други били најамници.Он је имао доста штала, па и ту је била једна. Тако сам ја чуо. Па опет кажу да то има везе са неким бегом, који је имао ту неку брвнару за одмарање,(то јест као неку викендицу) јер је доље, ниже на Драшану , гдје се улијева ваш поток био млин,а мјесто се назива Устава, јер се вода заустављала и акумулирала у љето за мељаву.Без обзира, тај дио и Бећаревића, односно Милошевића тукови су били живо мјесто, гдје се радило, сијало и хранила стока, сада је то пусто.Још се то мјесто називало Перило, јер се прало рубље пракљачама, кад се испари у парионици са лукшијом. И трећи назив је Прелаз. (гдје се ноћу јављале виле и приказеније),па је ријетко неко прелазио ноћу од страха, само они најхрабрији су се усуђивали.Остало ћу написати по новим сазнањима.

emo_serpica је рекао...

E, kad se prijatelji sastanu, priči nema kraja...Lepa priča, lepa sećanja. Dobro je kad ima dobrih ljudi koji će to da pribeleže i otrgnu od zaborava.
Pozdrav iz Beograda!