уторак, 21. јул 2009.

Мирослав Б. Душанић: Нешто сам заморен

Савко Пећић Песа: Црква Лазарица (Вучијак код Прњавора)

Нешто сам заморен
  
Живот тече даље и није баш угодно често бацати поглед уназад. Радо бих којешта преспавао или заувијек заборавио. Понекад се љутим што у мојој глави има још нешто интелекта...и као што већ једном написах: Луда глава може и зна да се весели, оној са „чорбицом“ понестаје снаге и времена.

Има дана када човјек није у стању ни сам себе да поднесе. Изгледа да су ми сада такви и наступили...
Нисам никога заборавио, прије бих рекао да сам заборавио сам себе, и то ме плаши.
  
О Боже, како је дивно имати пријатеља и пљунути му у лице!
О Боже, коме бих повратио отров који ми изједа утробу, ако не њему?
Коме бих рекао истину о нелагодности, сумњи и муци?
Кога бих оптуживао?
Кога бих давио, гњавио, мрцварио?


Мирослав Б. Душанић

3 коментара:

PESA - dar је рекао...

Хвала пријатељу мој. Све ноћи испаване, не испаване и сви дани проведени у бљештавилу и свјетлости, не могу се поредити са трачком наде за коју се треба увијек борити ,а пријатељи су ту да се нађу.
Поздрав од Пећића.

Fernando Bonatto је рекао...

Esa imagen traslucida,emergente desde la tierra ,que se levanta hacia lo alto y tambien contiene .
Mueve amigo,mueve adentro del que suscribe y me reafirma en la creencia que todos los hombres somos insignificantes ante la incompresion del ser y la vastedad de la nada.
Un abrazo

Alexandra Einstein је рекао...

Prijatelj je detelina sa četiri lista - blagosloven i sretan je onaj ko je nađe....