Драгутин Ј. Илић

О судбо! Што ме животу створи,

Да л' људских бола да слушам јаде?

Ил' горких дана живота худог

Да бројим своје одбегле наде?

Из ничег да ли подижеш зато:

У ништа свога да сурваш роба?

Како су чудни незнани пути

И страшна тајна тамнога гроба!

Драгутин Ј. Илић

* 02./14. фебруар 1858 † 01. март 1926

По вечности, плавој реци,

Тихо плове хитри вали;

Мог живота чуне мали,

Куда бродиш, куда, реци?

Ах, кроз таму вечног доба

Где да прозрем судбу твоју?

Тамо, тамо, иза гроба,

Хоћу л' наћи наду своју?

Дух живота што ми душу

Божанственом искром краси

Да л' се и он губи тако,

Као песме моје гласи?

Ил' у зраку Васионе

Изван свога трошна тела,

Узлетеће вечним летом

Хитра, смела и весела?

По вечности, плавој реци,

Тихо плове вечни вали:

Мог живота чуне мали,

Куда бродиш, куда, реци?

Драгутин Ј. Илић

(1889.)