недеља, 4. октобар 2009.

Мирослав Б. Душанић: Српске недоумице

Косово и Метохија - Још једна светиња је у пламену

Српске недоумице
једна забиљешка онако успутна

Нијемци знају како се то ради а Срби би могли да науче. Још је Волфганг Гете написао: „Was Du ererbt von Deinen Vätern hast, erwirb es, um es zu besitzen.“, или ти по „нашки“: „Шта сте наслиједили од Ваших очева, наслиједите да бисте посједовали.“... Јер није у супротности сачувати прошлост, живјети у садашњости и гледати у будућност. Само они који прошлост познају, знају одкале потичу и ко су. Прошлост је неотуђиви дио садашњости. Не..., наши мртви нису одсутни, они су ту и нису никада ни одлазили, само су нашим очима невидљиви.

Традиција живи преношењем „с кољена на кољено“, и ако се овај процес једанпут прекине губи се не само традиција, са њом губимо наш идентитет, отуђујемо се и рушимо „Нашу заједницу“, ми постајемо једни другима потпуно страни... и ако евентуално не постанемо потпуно слијепи за будућност, ми ћемо у најмању руку помућеног погледа у њу да гледамо.

почнимо вјеровати у приче наших ископњелих стараца
у старим фасадама крију се очи предака
и руке изанђале од тешког рада

јер чему и како објаснити жмиркања камена и пијеска
у осјенченом кругу
као да трепере жаром од жеље неке

Мирослав Б. Душанић

6 коментара:

Savko Pećić Pesa је рекао...

Баш тако, кад ти узму душу, онда нестајеш, нема те више,кад пропаднеш и нестанеш сви те веома брзо забораве, тама прекрије очи, па ни зидине више нико не препознаје и почиње да их присваја неко други себи!

ТОДОРА ШКОРО је рекао...

Podsećanja, podsećanja, neophodna svakog dana, da ne zaboravimo, a skloni smo, jadni i slabi, da zaboravljamo ko smo. Uz dopuštenje, i jedan pesnički komentar:

Život trag piše
Za večnost
Kao što u krvi našoj
Krv njihova kola
I grobovi njini
Našem videćem oku
Neka budu svetlost

Rachel је рекао...

Ohne Einschränkung gebe ich dir recht, Miro...
Die Vergangenheit gehört unbedingt zu unserem Leben, sonst würde zu viel, wenn nicht gar alles, verloren gehen. Was die Zukunft bringt, weiß keiner, doch man kann dies steuern, wenn man aus Vergangenem gelernt hat..

Danke für deine Überlegungen dazu...

herzlich und alles Gute für dich

Rachel

Миррослав Б Душанић је рекао...

Драги пријатељи,

моја забиљешка и ваше реакције су вапаји које нажалост од „помодарске грмљевине“ нико више не (жели да) види и чује... прошлост одбацују као непотребан баласт, стиде је се а заслијепљени сјајем новца живе за данас не хајући за сутра...

Миррослав Б Душанић је рекао...

Liebe Rachel,

Deine Kommentare sind immer wie erfrischende Oasen in meiner recht eintönigen Blogwüste…

Rachel је рекао...

Miro, dein blog ist doch keine eintönige Wüste...im Gegenteil...

duuu, und was ich noch dazu schreiben wollte, nicht nur die Serben können von den Deutschen lernen, auch anders herum ist dies notwenig und wäre richtig!!!!
Die Deutschen zählen lang schon nicht mehr zum *Übervolk*!!!

Ja, das musste ich noch los werden...

dir einen feinen Abend und alles Liebe und Gute für dich

herzlich, Rachel