Технократизација бола
Уградили су јој кристално око
око са већ утиснутим небом и зракама љетњег сунца
око које не познаје кише и не испира шминку с лица
Уградили су јој несасушене траве
и цвјетове расцвјетале јапанске трешње
и пчеле ухваћене у покрету
и зреле диње
...
и лик мој у вечерњем одијелу
Уградили су јој кристално око
и она корача између дрвореда кристално смијешећи се
захваљујући чуду науке нема потребе за изливом бола
Мирослав Б. Душанић
4 коментара:
Ova pesma je za poštovanje ćutanjem...
Ko би рекао да наш човјек из Појезне ово пише. Тако снажно, језгровито и високо увучено у људски осјећај који боли.
Поздрав пријатељу из Појезне.
Драги пријатељи,
ваша „хвала“ годи али је мало преувеличана - ја сам немам неки посебан став о овом тексту, поставио сам га да се не загуби...склон сам да веома често и из различитих разлога моје текстове уништавам ...
Mislim da grešiš. Jer, znaš za onaj savet izdavača pesnicima: izaberite one svoje pesme o kojima nemate visoko mišljenje. Obično one budu najbolje primljene.
Постави коментар