Милан Ђорђевић: Облутак

Данубиус (култна скулптура, камен, Лепенски Вир, 7. миленијум пре. н.е.)

Облутак

Васи Анђелићу

О, толико има прошлости око нас и у нама.

У влажном и видљивом или невидљивом

и пепељавом, у стварима и нама људима.

У шуморавим стаблима и облим плодовима.

У сићушним инсектима и разним животињама.

У белим крзнима или у зеленим маховинама.

Али, иако све пролази, иако чак и будућност

споро постаје садашњост и прошлост, у нама

нешто остаје као глатки камен на дну реке.

Али зашто, зашто је твој отац онако нестао?

И зашто се смрћу морало уништавати нешто

што и живи људски разговори преображавају?

А зашто је, зашто, требало тако убијати људе?

Не знам, ћутим као незналица, размишљам,

својим путем настављам људски да путујем

и ка ноћи идем овом само својом пустињом.

Као и ти пријатељу, ја сам мирни и бијели облутак,

неки облутак на дну ове наше можда црне реке.

Милан Ђорђевић

(Sehen Sie bitte auch Skulptur!)