 |
| Моја мајка Радојка |
Мајко покажи ми лице
да видим Српску
да видим
ту избраздану њиву
да застанем
да ногама пропаднем
у ту земљу
у то блато
живо блато
и замрем спокојно
на твом челу
Мирослав Б. Душанић
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Хладно је и неуморно киши. У једанаест часова и двдесет седам минута сустиже вијест, да је Српска добила једну бразду а њено лице једну бору више: мој стриц Живојин је заспао заувијек...
Нека му је лака црна земља!
16 коментара:
Označava se rečju "otadžbina", svoja zemlja, ona iz koje smo potekli, a kad joj se obraćamo, kad za njom čeznemo, o njoj mislimo, mislimo kao o majci, majkom je i zovemo (majko Srbijo!). Uspeo si si, sjajno, da pokažeš opravdanost takvog obraćanja i takvog poređenja. Kad je lice majke izbrazdano, a brazde rodne grude daleko, onda je ta veza, ta sličnost još upečatljivija...Odlično!
Dirljivo i prelepo data spona: majka - zemlja...na oba lica vidljivi tragovi teskog, mukotrpnog zivota.
Хладно је и неуморно киши. У једанаест часова и двдесет седам минута сустиже вијест, да је Српска добила једну бразду а њено лице једну бору више: мој стриц Живојин је заспао заувијек...
Нека му је лака црна земља!
Iskreno saučešće, prijatelju. A njemu laka zemlja!
Umesto utehe, nekoliko reči, pesničkih
PESMA TUŽNA
Jedna suza
kliznula je
brazdom dubokom
starice
preorane zemlje
Daleke a rodne
kad smanjio se rod
za jedne ruke gorštaka
Razmiču se brazde
zemlja hraniteljka
telom se hrani
čeda svog
A u tuđini utrnuloj
druga suza pada
kao grumen zemlje
koji dalek
ne može da baci
na kovčeg
Daće Bog,ispuniće ti se želja.
Žao mi je Živojina,njega sam najbolje poznavao od svih Dušanića ali nisam znao da ti je stric.Primi iskreno saučešće i od mene.
I ne bih da ti stajem na bol,ali niko ne zaspiva zauvijek...čekamo po Božijem obećanju dan kad će se svi probuditi iz praha zemaljskog i doći će dan kad plača neće biti više.
Admirado poeta: Gracias por conectarte a mi blog. Amo Serbia y he tenido muchos amigos serbios. Espero que puedas leer mi poesía. Yo leeré la tuya y enviaré mis comentarios. Un abrazo.
Ono što ostaje to je sećanje jer kako reče pesnik - zaborav je bezdušno i bolno odricanje ćutke,zaborav to znači mreti na trenutke...Stric će živeti kroz tebe i tvoje pesme...
Moje iskreno saučešće
Драги мој пријатељу, враћам се са терена и као увијек, желим да отворим твој блог и погледам нови пост. Обрадовала ме је слика твоје мајке, а онда шок,сазнање да је твој стриц ,а наш драги кум и комшија Живојин преминуо.
Сјећам се посјете коју сам учинио прољетос, још док природа није пролистала. Причао сам о теби да се са тобом чујем, да се дописујемо. Као и увијек био је шкрт на ријечима,а очи су му искриле драгошћу,а усне су се благо осмјехивале и говориле да га обузима радост, при свакој изговореној ријечи и да жели што више да чује о теби и твојима. Није много питао ни говорио, само је рекао да си увијек волио доћи код њихове куће. Није рекао да те воли, али то се видјело са његовог лица,желио је то измучен и сломљен Живојн да каже, али душа се суздржавала и мучила, као да је желио на тај начин да више пати,а не да ту радост искаже.Нисам ти ово , на овакав начин писао, ни говорио раније, јер сам мислио да ће доћи тај дан и да ћеш својом појавом обрадовати свог стрица.
И док пишем овај коментар сузе ми капају,а уздах застаје, а Марица пали свијећу за покој душе уснулог Живојина.
Знам како ти је, али мораш ридати и издражати, јер твоја ће дјела оставити трајну успомену на Душанића род, твог оца, мајку и стрица.
Живојине, нека ти је вјечнаја памјат!
Hi! thanks for contacting me! It's a pleasure to be here. Do you prefer comments in English or Spanish? I read some of your poems and liked them a lot, I'll continue reading. Greetings from Argentina!
Hola Cecilia!
Que sería mejor si usted escribe español - esto me ayuda a aprender español mejor...
Saludos!
Estimado Fernando!
Una sorpresa agradable...
Me puede leer y entender, pero tengo que aprender mucho.
Драги моји пријатељи,
хвала вам на искреним ријечима утјехе!
Ein Wunsch aus tiefster Seele, so liest es sich, so verstehe ich es...
herzlich, Rachel
Пријатељу не/познати, нама је да будемо од Бога дато... и да јесмо и за оне који остају иза нас... на начин који нам је људски својствен, а дат од мајке, оца...
МОЈ ОТАЦ
Мој отац
Бразду оре
Која човека човеком рађа
И дан данас
Сунце јутри
Обданицу, тамјаном мирисним
Из три дела утканим
Све тањом нити бити
Сину ми поклања
Руком огрезлом, тежачком муком,
Рађањем мојим
Мој отац
Зрно пшенице
Злати погледом наде
Да река обалу своју нађе
Доласком заслуженим
На праг поклоњења.
Тешке ли су, оче
Спознаје наше
Олистале извором, коријеном
Неисказане гласом
А исте Мишљу.
Због тебе, мили мој,
Зоре ми руде осмехом кћерке
Надахнућем сина
Миомирисима предања
Кад се будемо срели
Пред Њим
Да будемо исто ницање
Браздом коју и дан данас
Јутриш мноме.
''годирод'' Мирославу за његово и наше сутра
http://www.stihi.ru/2017/09/08/402
Постави коментар