 |
| Мирослав Б. Душанић |
много волим да пишем
ријечи у пролазу
дан и ноћ
и много волим стан
у коме живим ја
ту су свјетлост и мрак
све вријеме сам у
једном тијелу
све вријеме сам
у покрету
срећан
у неким тренуцима
и онда у једном
трену
сукоб је неминован
ваздуха нема
Мирослав Б. Душанић
4 коментара:
Odavno me nije jedna na izgled tako jednostavna i kratka pesma pogodila. Zadrzavam se uz nju vec neko vreme i sto je vise citam, vise je "prisvajam", sto mi nadam se, nece biti zamereno(?) Kraj je poseban!
Ако је успјела да бар мало „дотакне“, онда је вриједна записа.
А онај који „присвоји пјесму", почаствовао је пјесника...
Дотиче свака реч.Сваког трена запишем нашто на исту тему. Питам често себе, ШТА КАДА ЧУДЕСНЕ РЕЧИ ПОНЕСТАНУ?
Прије ће нас понестати... Ријечи чаробних, тајновитих... неће понестати...
Постави коментар