Мирослав Б. Душанић: У мом срцу небо

Савко Пећић Песа: Појезна

У мом срцу небо

било нам је лијепо
из минута у минут
спавала си
отворених очију
и говорила
онако скромно
да би се попунио
простор
и вријеме
бол се заборавља
онда си послије
друге боре
на мом лицу
отишла
стицајем околности
и ја сам се нашао
далеко
у њемачкој
али твој бол је
остао у мени
и сазнање
да небо
нашег села
неће нестати

Мирослав Б. Душанић

О, роде мој са Дањишта, Сионица, Крушчика, Јошика, Кукишта, Просијека, Савуришта, Бара и Тукова, и изнад Драшана, гдје кобци и јастребови миша с висине вребају у остругама, никада неба неће нестати, док спјев можемо стварати и о њима мислити, све ће са нама постојати и послије нас ће постојати.

Савко Пећић
П Е С А