субота, 13. фебруар 2010.

Miroslav B. Dušanić: Ästhetik des krieges / Мирослав Б. Душанић: Естетика рата

© by Wang Guangyi - Aesthetics of War
Blue No. 3 (2006)

Ästhetik
des krieges

so wehrlos
wieder und
wiederholt
der dichter
selbst
noch einmal
spricht
im schatten
und still dir
ins auge blickt
dann sinkt
nieder
mit metaphern
und nichts
ändert sich
an all diesen
achs
und wehs
sowie das wort
lebt
mit seiner
last
fort und fort
wandelt mit
dem blut
im mund
so wie hier
so wie dort

Miroslav B. Dušanić

© by Wang Guangyi - Art Go (2006)

Естетика
рата

тако беспомоћно
поново
и поновљено
пјесник
сам
још једанпут
збори
у сјенци
и мирно тебе
у око гледа
онда се
утапа
с метафорама
и ништа
се не мијења
на свим тим
уздасима
и јецајима
као и ријеч
живи
са својим
теретом
даље и даље
тумара
с крвљу
у устима
како овдје
тако и тамо

(на Српски прeпјевао Аутор: Мирослав Б. Душанић)

7 коментара:

Rachel је рекао...

ja, Miro, weil die Erinnerung oft so schwer wiegt...

ein sehr gutes Gedicht...

auch die Bilder dazu, sie sehen wie Linolschnitte aus, eine alte Kunst ...

Für dich ein schönes Wochenenende,
ich muss an beiden Tagen wieder arbeiten, jetzt schon wochenlang keinen Samstag und Sonntag, das schlaucht ganz schön...

herzlich, Rachel

Savko Pećić Pesa је рекао...

Драги мој прјатељу, рат започењу људи, који желе да остваре неке своје интресе. Појединачни интреси кад прерасту у општи и кад се скотови накоте, онда постаје безизлазна ситуација у којој добри Божији људи постају заточенице нечега што не желе. Да би добро преовладало поново над злим добри људи дижу се и дају своје животе да би се успоставила равнотежа и барем за неко вријеме побиједило зло.
Нажалост у свему томе , увијек страдају добри и невини,а зли се извуку, притаје до следећег ђаволског кола.
Чим неко разбије у колу шаргију настаје сукоб.
Ето једноствано, без филозофије, је моје размишљање о твојој пјесми.

Marisa је рекао...

Gracias por ser mi seguidor número
cien.
Me alegra su visita.
Me encantaría que en la próxima
dejase su constancia con un breve comentario.

Saludos.

Fabian Tietz је рекао...

Sehr beeindruckend! Inhalt und Schriftbild ziehen den Leser mit in die Tiefe..

An der Stelle "aber so lebt das Wort mit seiner Last" hätte ich persönlich allerdings das "aber" weggelassen. Da bin ich gestolpert. Doch das ist mein persönlicher Eindruck.

Ansonsten gehören diese Zeilen zu meinen Lieblingen von dir!!

Schöne Grüße
Fabian

Миррослав Б Душанић је рекао...

Lieber Fabian,

mit dieser Stelle bin ich auch unzufrieden, bin auf der Lösungssuche…

Gruß!

Миррослав Б Душанић је рекао...

Hallo Fabian!

Kleine Änderung durchgeführt - siehe bitte den Text!
Ob du jetzt stolperst?

Fabian је рекао...

Perfekt!