 |
| Савко Пећић Песа |
(Иако не заслужих ове предивне ријечи, ипак ми годе МОЈ РОДЕ)
Отићи Тамо баш негде Далеко
А бити увек к'о Човек и Неко
Понети Путе од Колевке ткане
Да те загреју кад Мисао плане
И Знати Причу другима за Срећу
Вреди Живота
– да прећутим нећу
Чини ми се и Знам многи и не могу
И не знају Брате /не моле се Богу/
Ти си своје Мисли знано Семе Родно
Заораној Бразди дао као плодно
Милорад Мишо
Ђ у р ђ е в и ћ
Ђ у р ђ е в и ћ
Нема коментара:
Постави коментар