Што увене мој невене
свјетлост сунца за тебе сам крао
сузама те својим залијевао
што увене куку мене мој невене
пред иконом за тебе молио
са твојим се цвијетом поносио
што увене куку мене мој невене
свјетлост јеси мени даривао
ноћи дане са мном проводио
миро несрећо болан мирославе
драгом Богу молитве си слао
да би у мом цвијету уживао
миро несрећо болан мирославе
само једно ти си превидио
у туђину ти ме пресадио
миро несрећо болан мирославе
те увенух због силног очаја
остах жељан мога родног крајa
миро несрећо болан мирославе
Мирослав Б. Душанић
Савко Пећић Песа |
Да ми је суза да их исплачем
над сваком речју изреченом,
над сваким јауком прогутаним
што ко гука под грудњачом гнездо свија
за нове невоље, недаће и недодире,
и бол непреболну у коштаној сржи окошталој,
за хиљаде јадиковки над јадовањем,
јер живот јесте чак и оно што није
битисање од немилог до недрагог,
од лошег до горег, ко вук у гори
што у самоћи урликом завија
све у корак за кораком
за чопором који се у тишину крије...
Залуд ми молба да се појаве,
да навирају као мајчино млеко,
да макар за трен пелином чемер ублаже.
Све ме издало па није чудо да и оне издају.
Залуд ми све у недоба ако ти стигне, ако те мине
и промине, ако тугу не исцедиш, мој невене.
Нада Петровић
Мирослав Б. Душанић |
свјетлост сунца за тебе сам крао
оком сјајним те залијевао
не вени ми мој невене
пред иконом за тебе се молио
тобом цвјетним се поносио
не вени ми мој невене
свјетлост јеси мени даривао
ноћи дане са мном проводио
миро здрав ми мој мирославе
драгом Богу молитве си слао
да би у мом цвијету уживао
миро здрав ми мој мирославе
само једно ти си превидио
у туђину ти ме пресадио
миро здрав ми мој мирославе
те ти венем због силног очаја
жељан миро мога родног крајa
миро здрав ми мој мирославе
ал се надам миро ја се надам
доброј киши сунцу јарком
миро здрав ми мој мирославе
(Обрада/коментар) Веселинка Стојковић
Мирослав Б. Душанић |
8 коментара:
Не усуђујем се да изрекнем савршено тачну истину да је песма прелепа. Из једног једноставног разлога што бих речју прелепа угушила онај примарни, заглушујући утисак: претужна.
Јако ми се допада форма, разговор два субјекта, и, мада нисам неки љубитељ понављања стихова (ретко користим...) морам признати да ми се овде савршено уклапају, јер појачавају утисак до самог пуцања... свега што је пуцању склоно...
Веома ме дојмило. Хвала, Миро.
Велико хвала Теби,драга Мрвице!
Jadovanje nad jadikovkom
Da mi je suza da ih isplačem
nad svakom rečju izrečenom,
nad svakim jaukom progutanim
što ko guka pod grudnjačom gnezdo svija
za nove nevolje, nedaće i nedodire,
i bol neprebolnu u koštanoj srži okoštaloj,
za hiljade jadikovki nad jadovanjem,
jer život jeste čak i ono što nije
bitisanje od nemilog do nedragog,
od lošeg do goreg, ko vuk u gori
što u samoći urlikom zavija
sve u korak za korakom
za čoporom koji se u tišinu krije...
Zalud mi molba da se pojave,
da naviraju kao majčino mleko,
da makar za tren pelinom čemer ublaže.
Sve me izdalo pa nije čudo da i one izdaju.
Zalud mi sve u nedoba ako ti stigne, ako te mine
i promine, ako tugu ne iscediš, moj nevene.
Не вени ми мој невене
свјетлост сунца за тебе сам крао
оком сјајним те залијевао
не вени ми мој невене
пред иконом за тебе се молио
тобом цвјетним се поносио
не вени ми мој невене
свјетлост јеси мени даривао
ноћи дане са мном проводио
миро здрав ми мој мирославе
драгом Богу молитве си слао
да би у мом цвијету уживао
миро здрав ми мој мирославе
само једно ти си превидио
у туђину ти ме пресадио
миро здрав ми мој мирославе
те ти венем због силног очаја
жељан миро мога родног крајa
миро здрав ми мој мирославе
ал се надам миро ја се надам
доброј киши сунцу јарком
миро здрав ми мој мирославе
Prelepo!
Година већ је друга... Једна оде.
http://www.stihi.ru/2017/11/08/1168
https://www.proza.ru/2017/11/08/185
Постави коментар