 |
| © by Savko Pećić PESA |
што увене мој невене
свјетлост сунца за тебе сам крао
сузама те својим залијевао
што увене куку мене мој невене
пред иконом за тебе молио
са твојим се цвијетом поносио
што увене куку мене мој невене
свјетлост јеси мени даривао
ноћи дане са мном проводио
миро несрећо болан мирославе
драгом Богу молитве си слао
да би у мом цвијету уживао
миро несрећо болан мирославе
само једно ти си превидио
у туђину ти ме пресадио
миро несрећо болан мирославе
те увенух због силног очаја
остах жељан мога родног краја
миро несрећо болан мирославе
Мирослав Б. Душанић
 |
| © by Savko Pećić PESA |
2 Kommentare:
Не усуђујем се да изрекнем савршено тачну истину да је песма прелепа. Из једног једноставног разлога што бих речју прелепа угушила онај примарни, заглушујући утисак: претужна.
Јако ми се допада форма, разговор два субјекта, и, мада нисам неки љубитељ понављања стихова (ретко користим...) морам признати да ми се овде савршено уклапају, јер појачавају утисак до самог пуцања... свега што је пуцању склоно...
Веома ме дојмило. Хвала, Миро.
Велико хвала Теби,драга Мрвице!
Kommentar veröffentlichen