уторак, 02. новембар 2010.

Мирослав Б. Душанић: Није тајна

Бивша кућа (очева) у Појезни са крушком лубеничарком
падам у бездане али у дубини душе заувијек ће да остане уткано танано пракоријење

Мирослав Б. Душанић

Дио дворишта са виновом лозом
Фотографисао и мени послао, госп. Савко Пећић Песа

6 коментара:

Javier F. Noya је рекао...

abismo que sostienen fantasmas escondidos en la hierba. Bellos versos. Saludos

victoria eugenia је рекао...

Tus poemas son muy bellos. Mis felicitaciones. Saludos. Victoria.

Veselinka Stojkovic је рекао...

Потрчасмо за "цивилизацијом".

Veselinka Stojkovic је рекао...

Која је то лепота, кућа, двориште, тај живот у дворишту, та ширина, небо...

Veselinka Stojkovic је рекао...

И овај запис…

Мирослав Б. Душанић је рекао...

Многи су насјели на "велику лаж" па тако и мој отац. Мајка је била изричито против, није јој се одлазило. А ми дјеца се и нисмо питали... Социјализам је запостављао села и обећавао "нетежачки хљеб". Знам да је отац мислио најбоље...